Treću godinu zaredom, a ove i povodom jubileja, 15 godina postojanja i rada Dnevnog boravka za decu i mlade sa smetnjama u razvoju održane su “Igre bez granica”, u kojima su pored korisnika užičkog boravka učestvovali članovi užičkih udruženja osoba sa invaliditetom i članovi udruženja “Zračak” iz Čajetine, kao i polaznici Predškolske ustanove Užice.

Prema rečima Hristine Dabić, vd direktora Gradskog centra za usluge socijalne zaštite, Dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju nije samo dnevna usluga u zajednici, već mnogo više.

“To je za nas simbol zajedništva, posvećenosti, saradnje… Tokom 15 godina koliko postoji, kroz njega je prošlo na desetine dece i mladih i svi su tu našli neki vid utočišta, sigurnosti i pre svega prihvaćenosti, što je za njih bilo ključno. Kroz saradnju sa stručnim radnicima u dnevnom boravku, ali i uz pomoć lokalne samouprave i drugih relevantnih aktera u društevnoj zajednici, kao što su osnovne i srednje škole, Predškolska ustanova, ustanove kulture, Zdravstveni centar i nevladine organizacije, mi smo uspeli da stvorimo okruženje u kome će se korisnici osećati sigurno i prihvaćeno i u kome će u skladu sa individualnim planom oni postići najviše što mogu. Naš cilj je da se oni što više osamostale i budu prihvaćeni”, istakla je Dabić.

Boravak trenutno ima 19 korisnika starosti do 30 godina, ali će se po rečima koordinartorke Milene Stanišić to promeniti po uspostavljanju usluge Dnevnog boravka za odrasle sa smetnjama u razvoju. Tada će se, kako sitiče, otvoriti prostor za nove korisnike starosti do 18 godina, kojima je ovaj vid podrške veoma značajan.

“Većina naših korisnika koristi uslugu od samog početka i oni su prosto navikli na ovu vrstu podrške i mislim da ni oni, ni njihove porodice, ne mogu da zamisle dan bez dolaska u boravak. Većina dolazi svakodnevno, a mi se trudimo da im vreme koje ovde provedu bude i lepo i da se osećaju prihvaćeno i korisno. Zbog toga se trudimo da proširimo kapacitet i nadamo se da ćemo u tome uspeti već tokom ove godine. Mislim da im je to dragoceno jer posle završene škole to im preostaje kao neka vrsta obaveze i dalje socijalizacije”, naglašava koordinatorka Dnevnog boravka.