Snimci na kojima se vidi kako je došlo do saobraćajne nesreće mogu da budu validan dokaz na sudu, ali pod određenim uslovima, kažu iz Komiteta za saobraćaj.
Kada dođe do saobraćajne nesreće, video snimak na kojem se vidi kako se nesreća dogodila može da bude dovoljan dokaz na sudu. Ipak, u većini slučajeva, neophodno je sprovesti još neke, dodatne istražne radnje od strane policije i tužilaštva, da bi se donela odluka o tome ko je krivac, kažu za MONDO iz Komiteta za saobraćaj.
“Sud odlučuje da li će snimak sa kamera da bude uzet kao dokaz na sudu, na osnovu svoje procene. Budući da se mnogi vozači godinama sude zato što krivica ne može da se dokaže, ispostavilo se da je dobro imati snimak, jer često rasvetljava slučaj ukoliko je validan i kvalitetan”, kaže za MONDO Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.
KADA JE SNIMAK DOKAZ?
Po zakonu u Srbiji ne postoji nijedno konkretno pravilo koje se tiče toga koji snimak kamerom jeste dokaz na sudu, a koji nije. Sve to je na slobodnoj oceni sudije koji će odlučiti da li će prihvatiti snimak sa kamera na osnovu nekoliko pokazatelja.
“Sudija može, ali ne mora prihvatiti snimak kao dokaz. Za njega važe ista prvila kao za druge dokaze. Najčešće, sudski veštaci procenjuju da li je snimak originalan, da li je montiran ili izmjenjen, koje je vreme nastanka snimka i slično. Kada snimke naprave kamere koje se nalaze u pekarama, menjačnicama ili drugim privatnim objektima, sud nema razlog da ih ne uzme kao dokaz, osim ukoliko se u toku postupka ne pokaže da se radi o monataži, namernim izmenama pojedinih delova snimaka, pokušaja da se prepravi boja svetla na semaforu i slično“, kaže za MONDO Damir Okanović.
KADA SE SNIMAK NE PRIHVATA?
Retko se dešava da snimak nije prihvaćen od strane suda, dok takođe u saobraćajnoj praksi u Srbiji nije poznato da je neko pokušao da montira snimak, kako bi izbegao krivicu.
“Može da se desi da je snimak sa kamere lošeg kvaliteta, zbog čega ne može da se utvrdi da li je u pitanju vozilo koje je zaista učestvovalo u prekšaju, kao ni neke osnovne okolnosti udesa. Snimak sa privatne kamere koji nema tačno vreme, lokaciju na GPS i podatke, teško da sam za sebe može da bude dokaz. Ukoliko je sve u redu, sudija i tada ima pravo da odbije snimak kao dokaz, ali to se gotovo ne dešava u praksi”, kaže Okanović za naš portal.
VAŽI ZA “ČUKANJE” ISTO KAO ZA UBISTVO PEŠAKA
Ukoliko se ispostavi da je snimak validan, on može da se uzme kao dokaz bez obzira da li se radi o manjem saobraćajnom prekršaju ili teškom krivičnom delu.
“Zakon je, što se kamera tiče, isti u krivičnom i prekršajnom postupku, jer važe ista pravila. Snimak se uzima kao validan dokaz ukoliko sud to proceni, bez obzira da li se radi o manjem ili većem saobraćajnom prekršaju ili krivici. Ako sadrži sve što je potrebno može da bude ključni dokaz”, kaže naš sagovornik.
KADA JE SNIMAK NAJKORISNIJI?
Kada je kamera povezana sa GPS, ima podatke diretno sa satelita, može da se utvrdi vreme i mesto, tada je snimak najkorisniji. To se naročito odnosi na dve česte sitaucije u saobraćaju, koje se teško “isteruju”.
“To su sudar u semaforizovanoj raskrsnci, kada se ne zna ko je prešao na crveno, a ko na zeleno. Drugo je kada dođe do čeonog sudara i kada se ne zna koje vozilo je prešlo u levu stranu. To su situacije gde se teško utvrđuje šta se desilo i kamere najviše znače. To je pokazao nedavni slučaj taksiste iz Beograda, koji je zahvaljujući snimku dokazao da je drugi vozač prošao na crveno”, kaže Okanović za MONDO.
HOĆE LI KAMERA BITI OBAVEZNA?
Nije u planu da se kamere uvedu kao obavezne, one su stvar volje vozača, ali upravo njima mogu najviše da pomognu kada dođe do nezgode.
“Bilo je slučajeva lažiranja saobraćajnih nesreća kako bi se naplatilo osiguranje, gde je dobro imati kameru. One su sve jeftinije i sve bolje, nisu veliki trošak, a mogu mnogo da znače. I lošiji snimak je bolji od “verovanja na reč””, kaže Okanović.
Izvor: mondo.rs
