Stara dilema, ali uvek važna – stižu novi neiskusni vozači, stariji vozači menjaju mišljenje na osnovu iskustva, nisu uvek isti ni uslovi na putu ili na granici, zavisi da li putujete sa malom decom ili većom decom, sa prijateljima, sa devojkom… Pogledajmo zato prednosti i mane obe “filozofije”.

Generalno – danju gužva i vrućina, a noću umor i neispavanost kao veliki rizik. Međutim, nije sve tako jednostavno. Napomenimo i to da je preporuka lekara da se vozi preko dana.

Da, preko dana je vrućina, prži sunce, ali koji auto danas nema klima uređaj? To što nekima možda klima ne hladi dobro, to je druga priča… Takođe, postoje zavesice protiv sunca, tj. razne vrste zaštite od sunca koje se postavljaju sa unutrašnje strane zadnjih stakala, tako da će deca biti zaštićena i od vrućine i od direktnog sunca.

Što se tiče gužve na putu i na granici, po tom pitanju vozači treba da se raspitaju na više strana – među prijateljima, na društvenim mrežama i forumima, da prate aktuelna dešavanja – naravno, ukoliko žele što je više moguće da izbegnu velike gužve “tempirajući” polazak.

Činjenica je da nekome više odgovara noćna, a nekome dnevna vožnja. Vozači koji preferiraju da krenu na put uveče često kao glavni razlog (ne i jedini) navode to što imaju malu decu koja bi tokom čitavog putovanja ometala i opterećivala vozača – te se posvađaju, te im je dosadno, te su kenjkavi zbog neispavanosti, te su gladni i žedni, te stalno zapitkuju “šta je ovo, šta je ono”, te žele jednu igračku, te žele drugi igračku…

Niko ne mrzi svoju decu, ali nakon 10 sati vožnje ovakvo ponašanje dece može drastično da poveća stres i umor kod vozača. Stoga mnogi vole da što veći deo puta pređu noću sa decom koja pozadi mirno spavaju. Ovo je potpuno razumljiv razlog i ima veoma mnogo smisla. Podrazumeva se da ima i slučajeva da nekoj deci ne odgovara da spavaju u sedištu – zavisi od uzrasta – pa će se opet buditi noću… 

Nažalost, sa druge strane – ljudi nisu “noćna” bića, koliko god neko mislio da odlično funkcioniše noću i uz malo spavanja. Oko toga nema diskusije. Sa ovime se uglavnom ne slažu mladi i zdravi vozači, puni energije i entuzijama, tako da za njih noćna vožnja verovatno nije toliki problem.

Međutim, što ste stariji i ukoliko imate neki zdravstveni problem, noćna vožnja postaje sve ozbiljniji teret. Nekome jednostavno odgovara više noćna, nekome dnevna vožnja. 

Na primer, zavisi da li ste u stanju da odspavate dan ranije pred polazak – neko može da odspava pa da vozi noću bez problema, a neko jednostavno ne može da zaspi preko dana. 

Stoga, ukoliko ne možete da odspavate preko dana a planirate da vozite tu noć, savetujemo da odustanete od tog plana. Mnogo je bolje da odspavate koliko-toliko te noći, pa da krenete baš rano ujutro – npr. u 2-3-4 časa ujutro. Tako ćete opet uspeti da dobar deo puta izbegnete vrelinu sunca, a bićete solidno naspavani i odmorni.

Ukoliko imate zdravstvene probleme, od visokog pritiska, preko nesanice, do dijabetesa, apsolutno savetujemo da vozite danju – odnosno da spavate kada ste navikli – noću – i da na put krenete kada se naspavate. 

Isto tako, ako radite posao na kojem ćete poslednjeg dana pred odlazak na more ostati 10 sati na poslu, pa nakon toga tu noć krenuti na more – rizikujete svoj i život svoje porodice postigli šta? Razmislite o tome.

Spremite se na vreme, isplanirajte na vreme, a u najgorem slučaju…

Ako planirate da vozite noću, žrtvujte jedan dan odmora, naravno isplanirajte to na vreme, tako da tog dana možete da se odmorite i naspavate. 

Ovo nije idealan recept, pošto ne može svako “na silu” da spava preko dana, čak ni uz pomoć sedativa ili raznih drugih tableta – to u stvari može da bude i kontraproduktivno. Vi sami najbolje znate kako funkcionišete i u skladu s tim gledajte da se što bolje odmorite. 

Uglavnom, na primer, dođete sa posla, odspavajte, naravno, podrazumeva se ste spakovani 100% i spremni za polazak odmah, i čim se probudite krenite, bilo to u 1, 2 ili 3h.  Solidan deo puta ćete izbeći vrućinu, a opet ćete biti koliko-toliko naspavani i odmorni.

Svesni smo da godišnji odmor ne traje 2 meseca i da želite što manje vremena da provedete u putu, već samo želite što je pre moguće da se dočepate hotelske sobe ili apartmana. I da, svesni smo da niste samo vi u pitanju, već i mala deca koja ne žele da provedu zarobljena dva dana na zadnjem sedištu. Ali potrudite se da krenete koliko god možete ranije, kako biste imali vremena za pauze.

Ne zaboravite ono najvažnije – bezbednost! 

Koja je svrha jurnjave ako nikada ne stignete na more? Ukoliko vozite premoreni i neispavani, reakcije su vam sve sporije, sve slabije uočavate opasnost na putu i to bez obzira da li vozite noću ili danju. 

Monotona (dosadna) vožnja je najgora – autoput je naročito gadan, a solidan deo puta provedemo upravo na njemu. Stručnjaci kažu da je vožnja na autoputu znatno opasnija po pitanju uspavljivanja naročito noću kada ne vidimo okolinu oko puta, već samo razna svetla drugih automobila.

Jednostavno, mozak noću prima znatno manje informacija i samim tim usporava svoj rad. 

Tada je najlakše da se javi i “kriza sna”, a to je ona situacija kada počnete da osećate neodoljivu potrebu da zatvorite oči prvo na kratko, a zatim sve duže i duže, pošto lažete sami sebe da niste umorni i da vam se ne spava već da su vam oči suviše napregnute. 

Ovo je klasičan scenario koji se dešava pre nego što neko zaspi za volanom. Ako osetite da vam se zaista prispavalo, odmah stanite na prvu benzinsku pumpu ili odmaralište, prošetajte,  odmorite se, išamarajte se, ispolivajte se vodom.  
Potrčite malo, uradite par čučnjeva, a obavezno probudite suvozača i recite mu/joj da imate problem sa time da ostajete budni za volanom i da je najbolje da napravite pauzu gde ćete vi moći da odspavate. 

Mnogim vozačima i samo pola sata spavanja znači neopisivo mnogo, tako da savetujemo da iskoristite tu priliku. Neopisivo je važno da suvozač bude takođe budan i da komunicira sa vozačem. 

Ako mesto na kojem ste se zaustavili ne deluje bezbedno, tu se samo razbudite i nastavite da vozite do sledećeg bezbednog mesta kao što je npr. neka posećenija benzinska pumpa i tu odspavajte pola sata ili sat. 

Sve što može da krene naopako, noću će biti znatno teže

Nevažno da li noću doživite neki kvar, oštećenje gume i felne, ili bilo šta drugo – noću ćete definitivno čekati duže na pomoć nego danju. 

Takođe, i ukoliko imate uplaćen paket pomoći na putu, niko vam ne garantuje da će pomoć stići istom brzinom u tri sata ujutro kao što bi stigla u tri sata poslepodne. 

Da ne govorimo o medicinskoj pomoći – od hitne pomoći do odlaska u neku bolnicu, apoteku i slično. 

Noćna vožnja ne garantuje izbegavanje gužve

Budite sigurni da niste jedini koji razmišlja na ovaj način. Stoga možete vrlo lako da se na granici nađete u prilično sličnoj gužvi kao da ste krenuli preko dana. 

Bezbednost na prvom mestu

Noć je za spavanje. Mi nismo noćne “životinje”. Naravno, postoje oni koji mogu da izdrže to i da odlično funkcionišu noću. Ali to je manjina vozača.

U svakom slučaju, kako god da odlučite – pravite pauze, ako treba, stanite i odspavajte pola sata, sat ili više. Bolje je stići mnogo kasnije nego ne stići uopšte – to treba da vam bude mantra. 

Ne slušajte lovačke priče

Mnogi vozači vole da se hvale svojim vozačkim dostignućima, iako su to vrlo često laži – od potrošnje goriva, preko toga da se njihov auto nikad ne kvari, do toga da su bez odmora vozili 800 km i da se uopšte nisu umorili, što je “karakteristika pravih mačo vozača”. 

Ignorišite takve “lovačke” priče i svoje planove za vožnju i samu vožnju prilagodite sebi, svom automobilu i svojoj porodici. Priče lokalnih hvalisavaca ne treba da vas interesuju.

Zaključak 

Slušajte svoj organizam. Prilagodite vreme kretanja na put svom načinu života (vrsta posla, dolazak sa posla, uslovi za odmor i spavanje…), putnicima (ukoliko su to vaša deca – starost, navike, ponašanje u različitim situacijama), tome koliko vam se žuri da stignete negde u određeno vreme, itd. 

U svakom slučaju, ne zaboravite da idete na odmor. Ako taj odmor u odlasku i povratku treba da bude užasavajuće stresan i da pritom rizikujete vožnjom velikim brzinama, da li se to uopšte isplati?