Letnje računanje vremena završava se u nedelju, 27. oktobra u tri sata ujutru, kada se časovnici vraćaju jedan sat unazad, objavila je Direkcija za mere i dragocene metale.

Na zimsko računanje vremena prelazi se svakog poslednjeg vikenda u oktobru u noći između subote i nedelje, dok se na letnje računanje vremena prelazi poslednje nedelje u martu, kada se vreme pomera jedan sat unapred.

Većina zemalja u Evropi i gotovo cela Severna Amerika pomeraju kazaljke na satu dva puta godišnje, a tu praksu prvi put je uvela Nemačka 1916. godine u jeku Prvog svetskog rata da bi se štedeo ugalj korišćen za osvetljavanje.

Njen primer sledile su i Velika Britanija, Rusija i SAD, a sezonsku promenu sata uvelo je više od 140 država.

Osnovna ideja bila je da se bolje iskoristi dnevna svetlost što je još 1784. godine zagovarao američki političar i naučnik Bendžamin Frenklin koji je objavio esej u kome je predlagao da ljudi ranije ustaju i tako uštede na svećama.

Broj zemalja koje su menjale sat značajno se smanjio između dva rata, a letnje računanje vremena ponovo je uvedeno nakon naftne krize sedamdesetih godina prošlog veka, sa ciljem da se uštedi energija.

Letnje računanje vremena u nekadašnjoj SFR Jugoslaviji uvedeno je 27. marta 1983. godine.

Iako od 1996. godine sve zemlje EU pomeraju sat dva puta godišnje, Evropska komisija je 2018. godine predložila ukidanje te prakse, a članice EU imale su rok do aprila 2020. godine da se izjasne da li će ostati da letnjem računanju vremena ili će se prebaciti na zimski režim.

Konačna odluka nije doneta jer je proglašena pandemija koronavirusa, a izjašnjavanje o tom pitanju je odloženo.

Iako je bilo najava, ni u Srbiji još nije donet zakon o ukidanju sezonske promene računanja vremena, prenosi Euronews.