Sedativi su lekovi kojima se leče mnoga stanja, pored ostalog teskoba i nesanica. Da bismo ih prepoznali, na kutijama za lekove su obeleženi trouglom. Sedativni lekovi koji se najčešće prepisuju kod nas su: Bensedin, Leksilijum, Ksalol, Ksaneks, Dijazepam, Demetrin, Rivotril, Traneks, Bromazepam, Nitram, Lorazepam itd.

Budući da se upotrebljavaju za lečenje, široko je raširena zabluda da se sedativi mogu upotrebljavati i bez saveta lekara i da nisu štetni. Činjenica je da sedativi menjaju mentalnu aktivnost. Kada se koriste po savetu lekara uz stogu kontrolu doze i načina primene, nisu štetni po život i zdravlje. Međutim, kada se koriste “na svoju ruku”, samoinicijativno, mogu lako da stvore psihičku i fizičku zavisnost i tako postanu velika opasnost. Posebno je štetno ako se mešaju sa drugim lekovima i drogama, uključujući i alkohol, pri čemu postoji velika opasnost od predoziranja.

Ljudi koji uzimaju lekove za smirenje nekontrolisano duže vreme postaju zavisni od njih. Mogu postati depresivni, agresivni, a njihovo ponašanje nepredvidivo. Kada pokušaju da prestanu sa uzimanjem trpe neugodne simptome odvikavanja (apstinencijalna kriza) kao što su: uznemienost, napadi panike, povraćanje i jaki grčevi, osećaj utrnulosti, vreline, peckanja, a moguće su i teže komplikacije.

Odvikavanje od sedativa je sporo i traje i više nedelja. Neugodni simptomi krize mogu se javiti i više meseci po prestanku uzimanja sedativa. Zabrinjava podatak da istraživanja pokazuju da sve veći broj žena i mladih srednjoškolaca zloupotrebljava sedative.

Neki od simptoma razvijene zavisnosti su:

• Neodoljiva žudnja za uzimanjem sedativa;

• Otežana kontrola nad ponašanjem;

• Povećavanje doze da bi se postiglo dejstvo;

• Nastavljanje sa konzumiranjem leka uprkos saznanju o štetnim posledicama;

• Postojanje apstinencijalnog simptoma ako se smanji doza ili sedativ ne uzme.

Izvor: telegraf.rs