Namirnice moramo čuvati na odgovarajući način ne samo kako bismo sprečili da se pokvare, već i kako bismo im sačuvali hranljivu vrednost. Zavisno od vrste, hranu čuvamo na sobnoj temperaturi ili u frižideru i zamrzivaču, a najbolja ambalaža za čuvanje namirnica su papirne kese, staklene, keramičke i glinene posude i staklene flaše.

Papir za namirnice najbolje je rešenje za čuvanje mesnih prerađevina i sireva.

Plastična ambalaža se može koristiti za zamrzavanje i čuvanje namirnica u frizu ili zamrzivaču, jer ostale vrste ambalaže mogu popucati zbog niskih temperatura, piše Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, a prenosi Nova ekonomija.

Plastične kutije od sladoleda, na primer, pogodne su za čuvanje namirnica na niskim temperaturama. Međutim, ova vrsta ambalaže nije poželjna za čuvanje masnih jela, kao ni za topla, kuvana jela zbog toga što može doći do ispuštanja supstanci koje mogu biti opasne po zdravlje iz ambalaže u hranu.

Ukoliko koristite hranu iz konzerve, savetuje Batut, izdvojite na tanjir onoliko koliko planirate da upotrebite, preostalu količinu prebacite iz konzerve u staklenu ili keramičku posudu, poklopite i stavite u frižider.

Čuvanje hrane u konzervi koja je otvorena nije poželjno, čak i ako je stavite u frižider. Poklopac konzerve ne pokriva sadržaj u potpunosti pa postoji mogućnost kontaminacije, a vazduh koji cirkuliše u frižideru isušuje hranu u konzervi.

Na sobnoj temperaturi i u frižideru

Na sobnoj temperaturi, preporuka je Instituta za javno zdravlje, čuvaju se sušeno voće, semenke, jezgrasto voće, začini, čajevi, ulje, testenina, sve vrste brašna i žitarice, a najbolje ih je čuvati u staklenim teglama sa poklopcem, na suvom i hladnijem mestu, nikako na suncu.

Voda je jedino što može da bude na jakom svetlu, i to samo neposredno pred konzumiranje i ukoliko je u staklenoj posudi ili ambalaži.

Za namirnice koje se čuvaju u frižideru – poželjno je da temperatura u njemu bude između 0 i 5 stepeni Celzijusa. Da bi se obezbedilo održavanje poželjne temperature u frižideru, potrebno je da frižider bude što dalje od šporeta, peći, radijatora i drugih izvora toplote, ali i da se prilikom otvaranja ne drži dugo otvoren.

Temperaturu u frižideru treba podesiti zavisno od temperature spoljašnje sredine i količine namirnica. Ukoliko je poluprazan, temperatura može biti i nešto viša, a ukoliko je pun, poželjno je termometrom regulisati temperaturu da bude niža. Kako bi se obezbedilo da hladan vazduh nesmetano cirkuliše, frižider ne treba prepuniti namirnicama.

Batut napominje i da je neophodno redovno održavati higijenu površina u frižideru, odnosno najmanje jednom nedeljno, a uvek kada je vidljivo zaprljan, oprati unutrašnjost deterdžentom i mlakom vodom.

Šta može da se čuva u zamrzivaču?

Temperatura u zamrzivaču mora biti stalno ista, i to -18 stepeni Celzijusa. U njemu se mogu držati skoro sve namirnice, pri čemu se vreme njihovog čuvanja razlikuje:
– sveže meso od tri do šest meseci
– povrće devet meseci, a ukoliko je u komadu i dobro osušeno pre nego što je zamrznuto
– polupripremljena i pripremljena jela, slatkiši i torte do tri meseca.

Kako se čuvaju pojedine vrste namirnica?

Žitarice u zrnu (pšenica, ovas, ječam, raž, pirinač, kinoa, heljda…) se čuvaju na suvom, hladnom i tamnom mestu, najbolje u originalnom pakovanju ili u staklenim teglama sa poklopcem koji se dobro zatvara i štiti žitarice od vlage i insekata.

Hleb je najbolje čuvati na sobnoj temperaturi u pamučnoj ili platnenoj ili papirnatoj kesi ili u kutiji za hleb jer tako čuva vlažnost, a nikako u plastičnim kesama jer se brzo ubuđa. Na sobnoj temperaturi hleb gubi svežinu posle dva do tri dana, a u zamrzivaču se može čuvati dva meseca.

Pre zamrzavanja hleb se stavlja u plastičnu kesu, a prilikom odmrzavanja dovoljno je ostaviti ga na sobnoj temperaturi preko noći. Kore za pitu i gibanicu i domaća nesušena testenina čuvaju se u frižideru ne duže od dva do tri dana.

Trajne, suve testenine čuvaju se na polici ili u ostavi do roka upotrebe označenog na ambalaži. Jaja u originalnom pakovanju mogu da se čuvaju u frižideru do četiri nedelje, mleko i mlečni proizvodi takođe moraju u frižider, kao i jogurt, kiselo mleko i beli sirevi. Dugotrajno mleko posle otvaranja treba čuvati u frižideru ne duže od tri dana da bismo bili sigurni u ispravnost. Posle tog perioda, pre upotrebe mleko obavezno treba prokuvati.

Sireve treba čuvati u frižideru u zatvorenim posudama kako bi se sprečilo prodiranje mikroorganizama, mirisa druge hrane i da se ne bi sušili. Puter treba čuvati u originalnom pakovanju u frižideru do šest nedelja, a u zamrzivaču do devet meseci.

Sirovo meso i iznutrice treba čuvati u frižideru u staklenim posudama sa poklopcem i pripremiti istog ili narednog dana. Mleveno meso, sveže pileće ili ćureće meso i riba takođe treba da se upotrebe istog dana kada su kupljeni ili najkasnije sutradan. Jela sa kuvanim mesom mogu se čuvati u frižideru najduže dva dana.

Sveže povrće i voće treba čuvati od sunca i visoke temperature jer inače gubi svežinu kao i vitamine, posebno vitamin C. Peru se tek pre upotrebe, dakle čuvaju se neoprani i neoljušteni, a mogu da se sklone i u frižider, jer im se tako produžava svežina i rok upotrebe.

Zeleno lisnato povrće najbolje je čuvati u frižideru u papirnim kesama, a korenasto povrće, poput šargarepe, peršuna, paškanata, celera, rotkvice, cvekle čuva se u kartonskim ili drvenim kutijama na suvom i hladnom mestu. Krompiru je najbolje u podrumu.