Znate li kako da prepoznate simptome trovanja hranom? Saznajte sve o tome i kako da najlakše prebrodite posledice i sprečite nastanak ovog problema.

Trovanje hranom može da dovede do toga da vam se uživanje u prirodi i roštilju smuče. U najbukvalnijem smislu! Ovo je problem koji se mnogo češće javlja tokom leta, mada nije isključeno da se otrujete hranom i tokom zime. Razlog za ovo leži pre svega u temperaturi koja je tokom leta znatno viša nego tokom zime. Onako kako prija nama, prija i bakterijama i virusima i pogoduje njihovom rastu i razvoju. A još kad ste u prirodi pa nema uslova za pranje ruku i namirnica kao kod kuće – pa to je raj za bakterije i idelani uslovi za njihovo množenje.

Zašto dolazi do trovanja hranom?

U nekim slučajevima, do toga dolazi zbog izvesnih toskičnih supstanci koje se nalaze u nekim namirnicama. To je recimo slučaj kada pojedete otrovnu pečurku. U najvećem broju slučajeva, uzrok  je njeno nepravilno korišćenje ili skladištenje hrane u uslovima koji pogoduju razvoju bakterija.

Hrana može biti inficirana tokom same nabavke, branja, pripremanja, transporta, čuvanja. Jedan od vrlo čestih uzroka je prelazak bakterija sa jedne površina na drugu,  u ovom slučaju na hranu. To je se recimo dešava onda kada sečete meso ili neku drugu hranu na prljavoj dasci za sečenje, kada je pripremate sa prljavim rukama ili koristeći nedovoljno čist pribor.

Infekcija hranom se najčešće dešava onda kada jedemo sveže namirnice, koje su odmah spremne za  upotrebu, kao što su recimo sveže voće i povrće. Hrana koja se termički obrađuje manje je opasna jer temperatura ubija patogene klice  – pod uslovom da je jedete čistim priborom, čistim rukama i odmah nakon pripremanja.

Uzroci trovanja hranom su najčešće :

Bakterije – ovde su među najpoznatijim i najrasprostranjenijim salmonela, ešerihija koli, listerija i klostridija.

Virusi – u ovu grupu spadaju svi oni takozvani stomačni virusi, među kojima su norovirus ili rotavirus.

Kuvanje ubija bakterije i viruse. Ali kada je leto i kada svežeg voća i povrća ima u izobilju, na našem  jelovniku počnu da dominiraju sveže salate i obilje voća, trovanje hranom dobija veći potencijal.

Uzmimo za primer lubenice. One su sjajno letnje osveženje i mogu vam pomoći da smršate na više načina.

• Jedan je onaj koji podrazumeva da ih konzumirate što više  kao što je dijeta sa lubenicom.
• Drugi je onaj koji će doprineti da se zarazite nekom bakterijom i razbolite i na taj način smanjite apetit.

Iako jedemo unutrašnjost lubenice, bakterije i nečistoće naleze se spolja. Zato je pre sečenja poželjno dobro oprati njenu koru, a tek onda iseći je. Čistim nožem, podrazumeva se. Ono što mnogi od nas rade jeste da tražimo od prodavca da nam iseče komad lubenice da vidimo da li je zrela. Eto raja za bakterije! Tečnost sa lubenice ostaje na nožu, tempratura pogoduje razvoju bakterija, a malo je verovatno da ulični prodavac lubenica ima uslove da pere nož posle svake upotrebe.

Neka hrana je podložnija kontaminaciji bakterijama, i u tu grupu sapadaju sledeće namirnice:

•         sirovo i  nedovoljno termički obrađeno meso
•         sirova jaja i riba
•         nepasterizovano mleko

Bakterije treba da imaju određene uslove za  razvoj . Najpovoljniji su visoka vlažnost i temperatura do 63 C.

Sve namirnice koje ispunjavaju ove uslove i ne čuvaju se u frižideru mogu da dovedu do trovanja hranom. To podrazumeva i kečap, majonez, razne prelive, salate i popodnevni ručak ostavljen na sobnoj temperaturi nekoliko sati.

Izvore infekcije možete naći na svakom koraku. Dovoljno je biti neobazriv.

Koji su simptomi trovanja hranom?

Možda simptomi ove bolesti neće odmah da upropaste vaš piknik, osim što hrana koja nije odgovarajućeg kvaliteta može imati loš miris i ukus i umanjiti vaše uživanje u njoj. To najviše zavisi od toga koliko dugo ste, posle konzumiranja bakteriološki neispravne hrane, ostali na pikniku.

Prvi simptomi  pojaviće se posle nekoliko sati, ali mogu da se jave i mnogo kasnije – posle nekoliko dana ili nedelja.

Možete očekivati sledeće nelagode:

•  Mučninu i povraćanje
•  Proliv
• Bolove u stomaku
• Temperaturu
• Nedostatak apetita
• Malaksalost
• Glavobolju

Simptomi trovanja hranom mogu trajati nekoliko dana i potpuno će vas iscrpeti. Obično je to 3-5 dana, ali i to zavisi od vašeg imunog sistema.

Da li trovanje hranom može biti opasno?

Može u nekim slučajevima.

Ono što se najčešće dešava jeste dehirdracija. Onda kada bakterije u hrani začine vaš piknik, velike su šanse da izgubite dosta tečnosti  iz organizma usled čestog povraćanja i proliva. Zato je veoma važno nadoknaditi izgubljenu tečnost i unositi dovoljno vode. Pored tečnosti na ovaj način telo gubi i soli i minerale. Deluje jednostavno piti puno tečnosti i nadoknaditi soli konzumiranjem mlake supe. Ali kada nemate apetit i kada ste malaksali, i voda može da izazove nagon za povraćanjem, čime se vrlo lako možete naći u začaranom krugu dehidracije.

Ešerihija koli jedna je od bakterija zaslužnih za trovanje hranom. Onatakođe može da izazove haos u organizmu.Može da ošteti sloj krvnih sudova u bubrezima što može da dovede do poremećaja njihovog rada pa čak i do otkazivanja njihove funkcije.

Salmonela je vrsta bakterije koja je najčešći uzročnik ovog problema, posebno u letnjim mesecima. Najčešće se može naći u svežim jajima, mleku i svežem mesu. Dok će određeni patogeni mikroorganizmi  promeniti miris i izgled hrane, salmonela će vrlo lako proći nezapaženo jer ne ostavlja ovakve tragove. Onda kada dospe u vaš organizam, prisustvo salmonele biće vam jasno stavljeno do znanja. Simptomi trovanja salmonelom su isti kao i kod trovanja drugim bakterijama i mogu se javiti u periodu između 12-72 sata.   

Trovanje hranom kod zdravih ljudi nije preterano opasno, ali kod osoba koje imaju slab imunitet, može imati opasne posledice i dovesti čak i do fatalnog ishoda.

Kako se sprovodi lečenje?

Bakterije koje izazivaju toskične promene na hrani  imaju komplikovane nazive i dijagnoza kao što je „Infekcija salmonelom“ može delovati smrtno opasno i upaliti alarm za paniku u vašoj glavi. Naravno, ovo i nije sasvim bezopasno, ali nema ni mesta za preveliku brigu. Neprijatno jeste, ali u najvećem broju slučajeva, niste smrtno ugroženi.

Lečenje trovanja hranom uključujući i lečenje  salomonele uglavom se sprovodi u kućnim uslovima i, ukoliko nema dodatnih komplikacija, prolazi za nekoliko dana uz pretrpljene nelagodnosti.  

Da biste uspošno izborili sa simptomima, potrebno je pre svega tokom lečenja da pijete dovoljno tečnosti. U obzir dolazi voda, čaj, supa, a izuzetno su dobri sportski napici koji  su bogati elektrolitima . Na ovaj način nadonknadićete izgubljene minerale, telo će polako da se vraća u normalu.

Dijeta protiv proliva

Ukoliko imate proliv i apetit vam nije baš najsjajniji biće vam potrebna posebna  dijeta protiv proliva. Donekle će ovde sam organizam da diktira tempo i način ishrane.  Onda  kada vam je apetit narušen, masna hrana vam verovatno neće prijati. U lečenju dijareje je najvažnije unositi dovoljno tečnosti, a hranu uvoditi postepeno.

Dijeta protiv proliva ukratko podrazumeva sledeća pravila:

• Čajevi su bolji ako su i korisni. Zato umesto voćnog čaja sa aromom jagode uzmite čaj koji će smanjiti grčeve u stomaku (kamilica, nana, kim)
• Uvedite tečnu hranu . Najbolje su supe koje imaju dosta eleketrolita i čorbe. Odličan izbor i je voda od pririnča čija specifična sluzasta struktura može da potpomogme obnovu rada creva
• Izbegavajte sveže voće i povrće i hranu bogatu vlaknima koja će samo da pospeši nastavak dijareje. Ipak, nije svako voće zabranjeno. Banana je bogata kalijumom i ovom slučaju može biti pravi izbor.
• Postepeno uvodite čvrstu hranu, najbolje ono što vam najviše prija u tom trenutku jer ne treba da izazovete još veću mučninu.  Zato, slušajte svoje telo.To može biti keks, kreker, suve  grisine i lagani obroci kao što je kuvani pirinač, krompir ili šargarepa. Protiv proliva je odličan  jogurt sa probiotskim kulturama koji može da potpomgne rad creva.
• Izbegavajte suhomesnate proizvode  i jake začine .

Nemojte da jedete na silu i onda ako vam se zaista  ne jede, ali se potrudite da unesete što više tečnosti. Sa opravkom tela i apetit će postati bolji!

Kada se obratiti lekaru?

Trovanje hranom je iscrpljujuće i bukvalno će vas iscediti kao krpu ali uglavnom prođe bez većih posledica po zdravlje. Ipak, ukoliko osetite sledeće simptome treba da se obratite lekaru:

• Krvavo povraćanje ili krvava stolica
• Nemogućnost da se dobro hidrirate usled čestog povraćanja ili proliva, suva usta, neredovno mokrenje
• Proliv koji traje duže od 3 dana
• Jaki bolovi u stomaku
• Visoka temperatura – preko 38.5  C
• Nesvestica i slabost.
• Zamagljen vid i osećaj trnjenja u rukama ili nogama

Sve ovo su znaci da vam kućno lečenje nije dovoljno i da vam treba stručna medicinska pomoć. Lekar će vam tada prepisati infuziju i  uraditi potrebne analize i eventualno prepisati antibiotike.

10 saveta da sprečite trovanje hranom

Da bi izalazak sa društvom u prirodu proša bez ovakvih posledica, potrebno je samo malo mera opreza i predostrožnosti. Evo 10 saveta kako da sprečite trovanje hranom.

1. Pravilno upakujte namirnice u čiste kutije. Sirova hrana treba da bude odvojena od one koja treba da se priprema.
2. Ne stavljajte pipremljenu hranu u tanjir ili posudu u kojoj je bila sveža, nepripremljena hrana. Time povećavate šanse da proširite zarazu
3. Ponesite dosta vode kako biste imali čime da operete ruke i pripremite obrok sa čistim rukama. Papirni ubrusi i vlažne maramice nisu na odmet takođe.
4. Ne budite nestrpljivi. Znamo da se u prirodi ogladni  i da meso sa roštilja mami mirisom. Ipak, jako je važno da ono bude dobro termički obrađeno kako bi se eventualne bakterije uništile
5. Ne otapajte zamrznutu hranu naglo. Najbolje je da to uradite postepeno. Izvadite je dan ranije iz zamrzivača i stavite u frižider da se topi postepeno.
6. Ne jedite sirova jaja i nepasterizovano mleko. Uvek ih termički obradite.
7. Dobro podgrejete ostatke hrane –  do tačke ključanja.
8. Temeljno operite voće i povrće koje ćete jesti sirovo
9. Bacite sumnjivu hranu. Ukoliko vam miris i izgled nisu privlačni odnosno uobičajeni za tu vrstu hrane, to može biti znak da se na njima odvija aktivnost određenih bakterija.  U tom slučaju je bolje baciti hranu nego trpeti posledice.
10. Ne koristite hranu kojoj je istekao rok trajanja. Iako  je datum na ambalaži  samo okvrini rok koji može biti i duži neki dan, najbolje je da ne rizikujete sa takvim namirnicama.

Pravilo čuvanja  i pripremanja hrane je relativno jednostavno: Hladna hrana treba da bude čuvana na hladnom mestu, a topla dobro podgrejana.

Trovanje hranom zvuči kao nešto  fatalno, ali najčešće nije tako.  Ipak , tokom letnjih meseci ono nije retko i zato treba znati kako ga sprečiti i kako lečiti.  To je vreme kada nas sunce mami da provodimo vreme napolju i da se družimo, i  kada ćemo rado da se prihvatimo posla oko spremanja roštilja ili običnih sendviča za piknik.

Onda kada sami pripremate hranu, dovoljno je da preduzmete sve mere pereventive pravilno čuvate hranu, pazite šta kupjete, pogledate rokove, procenite miris  i ukus i vodite računa o higijeni.

Izvodljivo, zar ne?

Problem može biti kada u letnjim mesecima jedete u restoranu ili kupujete brzu hranu čiji dodaci u vidu salata i preliva stoje na spoljnoj temperaturi ili u bilo kojoj situaciji kada neko drugi priprema obrok koji jedete.  Vodite računa o tome i onda kada krenete na plivanje i ponesete sendviče koji dobar deo dana provedu na previsokoj temperaturi. 

Trovanje hranom  možda neće odmah umanjiti vaše uživanje u čarima leta, ali narednih nekoliko dana vrlo lako mogu da vam ostanu u sećanju po lošem iskustvu.