Zaprati nas #uziceonline
REKLAMA

“Kantina“



Logo

REKLAMA

“Kinder

Vesti

Kalijum jodid nije čarobna tableta koja štiti od radioaktivnog zračenja

Ko ne bi smeo da ga uzima

Objavljeno

Fotografija: Hal Gatewood

Pomama za tabletama kalijum jodida primećena je u okruženje, ali u Srbiji to još uvek nije slučaj. Međutim građani su počeli da se raspituju u apotekama o ovim tabletama koje u našoj zemlji nisu registrovane i nema ih na našem tržištu.

Ipak, građani bi trebalo da znaju kakav je efekat kalijum jodida na organizam i ko bi smeo da ga uzima.

Šta je kalijum jodid ?

Kalijum jodid (KI) je so stabilnog (ne radioaktivnog) joda koja može da pomogne u blokiranju apsorpcije radioaktivnog joda u štitnoj žlezdi, štiteći tako ovu žlezdu od povreda izazvanih radijacijom.

Važno je napomenuti da je štitna žlezda deo tela koji je najosetljiviji na radioaktivni jod.

Ljudi bi treba da uzimaju KI (kalijum jodid) samo po savetu službenika javnog zdravlja ili službe za hitne slučajeve, jer postoje zdravstveni rizici povezani sa uzimanjem KI, navode američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti – CDC i iznose činjenice o kalijum jodidu.

Kalijum jodid ne sprečava ulazak radioaktivnog joda u telo i ne može da poništi zdravstvene efekte izazvane radioaktivnim jodom kada je štitna žlezda oštećena.

On samo štiti štitnu žlezdu, ali ne idruge delove tela, od radioaktivnog joda KI (kalijum jodid) ne može zaštititi telo od radioaktivnih elemenata osim radioaktivnog joda, ako radioaktivni jod nije prisutan, uzimanje KI nije zaštitno i može da prouzrokuje štetu.

Kuhinjska so i hrana bogata jodom ne sadrže dovoljno joda da blokiraju ulazak radioaktivnog joda u vašu štitnu žlezdu. Nemojte koristiti kuhinjsku so ili hranu kao zamenu za KI.

Nemojte koristiti dijetetske suplemente koji sadrže jod umesto KI. Oni mogu biti štetni i neefikasni, navodi CDC na svom zvaničnom sajtu.

Kako funkcioniše kalijum jodid?

Štitna žlezda ne može da razlikuje stabilni i radioaktivni jod. Ona će upijati i jedan i drugi.

Kalijum jodid blokira ulazak radioaktivnog joda u štitnu žlezdu. Kada osoba uzima KI, štitna žlezda apsorbuje stabilni jod u leku. Pošto KI sadrži toliko stabilnog joda, štitna žlezda postaje na neki način “puna”, tako da ne može više da apsorbuje jod, bilo da je u pitanju stabilan ili radioaktivan, u naredna 24 sata.

KI  možda neće pružiti osobi 100 odsto zaštitu od radioaktivnog joda. Zaštita će se povećati u zavisnosti od tri faktora.

Vreme nakon kontaminacije: Što pre osoba uzme KI, to će više vremena štitna žlezda imati da se “napuni” stabilnim jodom.

Apsorpcija: Količina stabilnog joda koja stiže do štitne žlezde zavisi od toga koliko se brzo KI apsorbuje u krv.

Doza radioaktivnog joda: Minimiziranje ukupne količine radioaktivnog joda kojoj je osoba izložena smanjiće količinu štetnog radioaktivnog joda koji štitna žlezda može da apsorbuje.

Ko može da uzima KI (kalijum jodid)?

Štitaste žlezde fetusa i novorođenčeta su najviše izložene riziku od povrede od radioaktivnog joda. Mala deca i ljudi sa malom količinom joda u štitnoj žlezdi takođe su izloženi riziku od povrede štitaste žlezde.

Odojčad (uključujući bebe koje se doje)

Deca imaju najveći rizik od dobijanja karcinoma štitne žlezde nakon izlaganja radioaktivnom jodu. Sva odojčad, uključujući i dojenčad, treba da dobiju dozu KI (kalijum jodida) preporučenu za njihov uzrast.

Odojčad (posebno novorođenčad) treba da prime jednu dozu KI. Više od jedne doze može dovesti do kasnijih problema sa normalnim razvojem. Treba koristiti druge zaštitne mere.

U slučajevima kada je potrebno više od jedne doze, potrebno je medicinsko praćenje.

Deca

Američka agencija za hranu i lekove (FDA) preporučuje da sva deca koja su interno kontaminirana,  ili će verovatno biti interno kontaminirana, radioaktivnim jodom uzimaju KI, osim ako imaju alergije na jod.

Mlađi odrasli

FDA preporučuje da mlađi odrasli, između 18 i 40 godina, interno kontaminirani, ili će verovatno biti interno kontaminirani, radioaktivnim jodom uzmu preporučenu dozu KI (kalijum jodida). Mlade osobe su manje osetljive na dejstvo radioaktivnog joda u odnosu na decu.

Trudnice

Kako svi oblici joda prolaze kroz placentu, trudnice bi trebalo da uzimaju KI (kalijum jodid) da bi zaštitile fetus koji raste. Trudnice bi takođe trebalo da uzimaju samo jednu dozu KI nakon unutrašnje kontaminacije, ili verovatne unutrašnje kontaminacije radioaktivnim jodom.

Žene koje doje

Žene koje doje trebalo bi da uzimaju samo jednu dozu KI (kalijum jodida) ako su bile interno kontaminirane, ili je verovatno da će biti interno kontaminirane radioaktivnim jodom. Trebalo bi im dati prioritet da prime druge mere zaštite.

Odrasli

Odrasli stariji od 40 godina ne bi trebalo da uzimaju KI (kalijum jodid) osim ako službenici javnog zdravlja ili službe za hitne slučajeve ne kažu da se očekuje kontaminacija sa veoma velikom dozom radioaktivnog joda.

Odrasli stariji od 40 godina imaju najmanju šansu za razvoj karcinoma štitne žlezde ili povrede štitne žlezde nakon kontaminacije radioaktivnim jodom. Ova starosna grupa češće ima alergijske reakcije na kalijum jodid ili neželjene efekte, navodi CDC.

Izvor: rs.n1info.com

REKLAMA
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Your email address will not be published.

Popularne