Većina građana već je naučila da novac treba podizati samo sa bankomata svoje banke, jer će ta usluga na “tuđem” morati da se dodatno plati. Pri tom, naknade se razlikuju i dok se procentualna tarifa kreće od jedan do tri odsto od podignute sume, minimalni iznos koji će banka inkasirati bez obzira na količinu novca koji se podiže, kreće se u rasponu od 20 do 240 dinara.
Visinu provizije koja se skida sa računa klijenta određuje njegova matična banka a povezuje se sa troškovima koje ima u međubankarskim transakcijama i organizaciji rada bankomata. Te tarife je dobro znati, jer većina ljudi, ako je hitnosti radi prinuđena da podigne novac na “tuđem” bankomatu, pokušava da snizi trošak tako što će uzeti minimalnu sumu.
Međutim, ako je banka, na primer, odredila dva odsto naknade, ali minimalno 200 dinara, to znači da će klijent platiti tih 200 dinara za sve podignute iznose do 10.000 dinara a za sve iznad toga, primenjivaće procenat.
Dušan Uzelac, urednik finansijskog portala “Kamatica”, kaže za Danas da je teško definisati šta je tu stvarni trošak, jer banke na različite načine organizuju bankomat – neke ga izdaju, neke plaćaju, neke naplaćuju po transakciji, neke po kvadratu prostora…
– To su vrlo kompleksni modeli koji zavise od bankarskih aranžmana, pa neke imaju, na primer, deset besplatnih transakcija na svakom bankomatu dok druge to nisu uvrstile u ponudu. Ne postoji model koji bi ukazao da li je to namerno zaduživanje ili prosto banke nisu našle zajednički jezik kako bi to na tržištu homogeno rešile, već na različite načine sprovode svoje različite poslovne politike – kaže Uzelac.
Dodaje da je to blagi nedostatak zakonodavstva u Srbiji koje propisuje da svaka banka mora da bude univerzalna, da je zastupljena u svim sektorima.
– Nemamo specijalizovanu banku koja se bavi samo transakcijama, ili samo stambenim kreditima. Da ima, one bi na tim poljima bile konkurentnije. Kod nas svaka banka mora da ima filijale, blagajnu, čekove, garantne troškove… To su skupe organizacije i zbog toga pati tržište. Zato svaka banka svoju poslovnu politiku sprovodi na drugačiji način, ne bi li se bolje pozicionirala na tržištu i prišla potencijalnim klijentima. Tako će jedna naplatiti održavanje tekućeg računa 100 dinara ali transakcije 500, dok će druga odrediti 600 dinara za tekući račun ali su tu uključeni i kartica, obnova, čekovi, članarina, pet besplatnih transakcija i besplatni eBankig. Sve zavisi od planiranog nastupa na tržištu i pozicioniranja. Problem je što mi očekujemo da su banke, kao u neka ranija vremena, institucije gde je sve jednostavno i uniformno, a one su sada prodavnice koje imaju pravo da odlučuju na koji će način plasirati svoj proizvod, kako će se diferencirati, ne samo prodajom usluge, nego i pozicioniranjem pred očima klijenata – kaže Uzelac.
Različiti procenti
Prema podacima sa sajta Narodne banke Srbije, koja objavljuje iznose tarifa i naknada svih banaka, ako karticom AIK banke podižete novac na bankomatiu neke druge, ta usluga će vas koštati dva odsto od podignutog iznosa ali minimalno 150 dinara. Isti porcenat primenjuje najveći broj banaka, ali minimalni iznos ako se podiže debitnom karticom Addiko banke na bankomatu druge, iznosiće 240 dinara, Poštanska štedionoca naplaplaćuja proviziju najmanje 50 dinara ako je kartica “dina” a 100 za “mastercard”, dok je kod Inteze minimalna naknada 90 dinara, kod Erste i Eurobank Direktna je 200, kod Komercijalne je 60 za “dina” i 150 za “visa”, koliko je i kod NLB za “mastercard”. Kod OTP je procenat 1,95 a minimalni iznos 195 dinara. Najjeftinija je tarifa Halkbanke – jedan nprocenat od podignute sume a najmanje 20 dinara.
Izvor: kamatica.com
