Domaćinstva su prošle godine u Srbiji prosečno trošila 64.481 dinara, od toga više od trećine novca odlazilo je na hranu i bezalkoholna pića, pokazala je analiza potrošnje u 2018. Republičkog zavoda za statistiku.
Građani Srbije su tako 16 odsto sredstava trošili na stanovanje i grejanje, a nešto više od devet odsto za transport. Najmanje sredstava, tek 1,5 odsto, ostajalo je za obrazovanje.
Razlike u potrošnji su velike, tako je u Beogradu prosečan mesečni trošak domaćinstva bio 72.000 dinara, dok je na jugu i istoku zemlje to bilo nekih 61.000 dinara. I generalno, u gradskim područjima prosek potrošnje je, kao i zarade, bio za nekoliko hiljada dinara veći nego u ruralnim delovima zemlje.
Najveći izdatak građanima Srbije je hrana, na nju se mesečno troši u proseku 22.133 dinara. Najveća razlika u odnosu na mesto stanovanja oseća se po potrošnji hleba, dok se u jednom beogradskom domaćinstvu godišnje pojede 150 kilograma, na jugu i istoku zemlje ode prosečno 230 kilograma ove namirnice.
Beogradska domaćinstva su prošle godine trošila i više goveđeg mesa od ostalih regiona Srbije (23 kilograma), za razliku od 9,6 kilograma koliko su u proseku imala na raspolaganju domaćinstva u jugoistočnoj Srbiji.
Na jugu se zato jelo najviše svinjetine, 49 kilograma, u Vojvodini piletine (60 kg), dok je u odnosu na ostale regione Beograd manje od svih prošle godine trošio na jaja, mleko, beli sir, mast. Prošle godine, pokazala je anketa RZS, popila se i 41 litra piva po domaćinstvu, 7,7 litara vina, 112,6 litara mineralne i izvorske vode i 9,7 litara kafe.
Kada se posmatra potrošnja po decilima, odnosno ako se zna da se u prvom decilu nalazi najsiromašniji deo stanovništva, a u desetom najbogatiji onda ne čudi da je i razlika u potrošnji između ova dva 1.000 evra.
Naime, prosečna mesečna potrošnja domaćinstva iz prvog decila u 2018. bila je 24.356 dinara, dok je u desetom prosek nešto malo manji od 150.000 dinara. Prosek potrošnje onih iz devetog decila veći je od 92.000 dinara tako da 20 odsto najbogatijih u Srbiji ustvari troši isto koliko i 60 odsto domaćinstava u Srbiji.
Oni čiji troškovi mesečno ne prelaze 200 evra, polovinu tog novca izdvajaju za hranu, nakon čega im ostaje 100 evra za – račune, transport, obrazovanje, zdravlje, školu, rekreaciju, nameštaj, garderobu i sve ostalo.
Minimalna plata prošle godine bila je 25.000 dinara, tek početkom ove povećana je na 27.000 dinara.
U isto vreme minimalna potrošačka korpa je u avgustu ove godine iznosila 37.000 dinara, što je više od onoga koliko domaćinstava iz prva dva decila mogu da izdvoje za sve ukupne troškove. Slična situacija je i sa prosečnom potrošačkom korpom, za nju je u avgustu ove godine trebalo izdvojiti više od 54.000 dinara, što je više od svih troškova koje je prošle godine imalo više od pola domaćinstava u našoj zemlji.
Predsednik Nacionalne organizacija potrošača Srbije Goran Papović kaže da se iz godine u godinu ništa novo ne dešava sa anketom o potrošnji i da su uvek najveća izdvajanja za hranu.
„Tako je na celom Balkanu, troši se najviše na hranu, taj procenat u Evropi je nekih 25 do 30 odsto, kod nas je više. Ono što nam je potrebno i o čemu se priča jesu socijalne karte, jer stalno se priča potrošačkoj korpi ali nije ista potrošačka korpa za one sa malim detetom ili tinejdžerom, nije ista za one koji žive u gradu ili ruralnim delovima zemlje“, ističe Papović, napominjući da bez socijalnih karata oni na svaku anketu reaguju sa rezervom.
Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković kaže da se ova anketu koju sprovodi RZS ne koristi za merenje nejednakosti i siromaštva već isključivo za formiranje potrošačkih cena.
„Nejednakost i siromaštvo se ne računaju na osnovu ove ankete koju smo koristili početkom dvehiljaditih, ali koja se više nigde u EU ne upotrebljava. Na osnovu ove ankete vi ne možete Srbiju da poredite ni sa jednom od EU zemalja. Za merenje nejednakosti se koristi anketa o prihodima i uslovima života“, ističe Žarković za Danas.
Izvor: danas.rs
