“Kurir ne sme da vam kaže da siđete po paket”

Šta stoji u Zakonu o zaštiti potrošača
Autor fotografije: uzice online

Da li je kurir dužan da paket/pošiljku dostavi do kućne adrese (vrata) potrošača?

Kako “doskočiti” bezobrazluku pojedinih kurira, objašnjava Jovan Ristić iz Udruženja za zaštitu potrošača “Efektiva”.

Ristić ističe da na adresu “Efektive” često stižu pritužbe na račun kurirskih službi i da zakon kaže jedno, a dok se u praksi dešava sasvim druga stvar.

– Jedno je sigurno – na smatra se urednom dostavom ako se paket ostavi na parkingu, ulazu. Kurirske službe imaju svoja pravila koja se dosta razlikuju, ali oni ne mogu da smatraju da su izvršili obavezu tako što to, recimo, ostave ispred vrata. U Zakonu o zaštiti potrošača jasno piše: “Neće se smatrati da je izvršena uredna isporuka robe na adresu koju odredi potrošač ostavljanjem robe ispred vrata kuće ili stana potrošača ili nekog drugog mesta”, i dodaje da opšti uslovi kurirskih službi moraju da budu u skladu sa zakonom.

Zakon prepušta operaterima poštanskih usluga da opštim uslovima urade određene stvari.

Ristić naglašava da je pogledao opšte uslove tri kurirske službe i da u njima ne vidi ni jedan osnov da se ovako nešto može raditi.

Često se dešava da  kurir kaže kupcu, da ako želi da preuzme paket, mora sići ispred zgrade ili joj paket neće biti dostavljen.

Ristić napominje da je to manipulacija od strane radnika kurirske službe.

– Njima se žuri, teško im je, ali to nije problem potrošača. To je problem kurirske službe koja mora da ima kapacitete za prenos pošiljki. Kurirska služba ne može ono što je njen posao da prebacuje da potrošača. U opštim uslovima naglašene su određene situacije kada se smatra da je pošiljka neuručena. Kada potrošač ne plati, onda kurir ima pravo da ne uruči, ali da kaže “Zato što se nama ne penje, naznačićemo da ste odbili da primite pošiljku”… To su igrarije.

Ukoliko dođe do ovakve situacije, treba uraditi sledeće:

– Moja preporuka je da se momentalno zove kurirska služba i da se piše mejl. Važniji je mejl, jer mejl ostavlja trag za obraćanje kurirskoj službi. Reklamacija se odmah piše, radi pravne sigurnosti, nakon telefonskog poziva odmah poslati mejl, naglašava Ristić.

Pod uručenjem se podrazumeva dostava na adresu primaoca kao і isporuka u prostorijama poslovnica poštanskog operatora ili drugim ugovorom defmisanih lokacija ili definisanim usmenim dogovorom korisnika usluga sa operatorom ili kurirom.

Ako pošiljalac nije drugačije odredio, pošiljka se vraca pošiljaocu kada je:

• primalac odbio prijem;
• primalac nepoznat;
• nepotpuna adresa;
• netačna adresa;
• istekao rok čuvanja;
• primalac preseljen;
• primalac umro

Nadovezujući se na ove uslove, Ristić kaže da nigde nepiše da kurir može odbiti da isporuči pošiljku ukoliko primalac nije sišao na parking ili ispred zgrade.

– Dakle, oni moraju da “izvedu” neku priču kako bi ispalo da je potrošač odbio prijem, a šta će oni da napišu u izveštaju, e to je ono što je zanimljivo. E zato, kada se to bude desilo, bitno je da potrošač odmah reaguje reklamacijom. Glavna je stvar da potrošači odmah reaguju i da saznaju kako to da učine.

Ristić napominje i da je primećeno da pojedine kurirske službe ne dopuštaju, čak i stavljaju u svoje opšte uslove, da potrošač prilikom preuzimanja paketa pregleda ono što je kupio.

 To je ozbiljan problem, jer se upravo tim pregledom ustanovljavaju fizička oštećenja. Ovo je sporan momenat jer onog trenutka kada se proizvod u paketu da potrošaču a on ga nije pogledao, njemu teče rok od osam dana da prijavi fizička oštećenja. Međutim, u praksi, trgovci skraćuju na samo jedan dan što je protivno zakonu.

Podeli vest:

Facebook
Telegram
WhatsApp
Tagovi: | | |

📰 Ostale vesti

Komentari

📰 Slične vesti