Prof. dr Radan Stojanović, farmakolog, za Novu govori šta moramo da znamo pre nego što se uzmu lekovi za smirenje, ali i šta je posebno važno kad treba da prestanemo da ih pijemo.

Neslavna statistika kaže da se u Srbiji godišnje popije više miliona kutija antidepresiva i lekova za smirenje, među kojima su najpoznatiji bensedin i bromazepam.

Ovi lekovi za smirenje imaju široku primenu u medicini, a ukoliko se uzimaju pod nadzorom lekara i u ograničenom periodu mogu biti bezbedni i efikasni. Međutim, poznato je da je u Srbiji zloupotreba česta, što neretko vodi u zavisnost, a može da ima i kobne posledice.

Zato prof. dr Radan Stojanović, farmakolog, za Novu govori šta moramo da znamo pre nego što uzmemo ove lekove, ali i šta je posebno važno kad treba da prestanemo da ih pijemo.

Za početak, naš sagovornik rašjašnjava jednu nedoumicu što se tiče bensedina i bromapzepama, koji su u Srbiji već skoro poslovično prva asocijacija za rešenje svakog problema.

„Bromazpam i dijazepam su generička imena lekova, a neke fabrike dijazepam prave pod zaštićenim imenom bensedin. U svakom slučaju, oba leka spadaju u grupu benzodiazepina.“

Treba da se uzimaju kratkotrajno

Profesor Stojanović priča i kakav efekat imaju, tj. kako deluju na određena stanja.

„Što se oralne primene tiče, postoji anksiolitičko dejstvo – lek smanjuje napetost i anksioznost, brigu itd. Zatim, ti lekovi imaju sedativno dejstvo. tj umiruju. Imaju i hipnotičko dejstvo, dakle čovek lakše zaspi i manje se budi tokom sna. Imaju i releksantno dejstvo što znači da relaksiraju skeletne mišiće, recimo, kad vas ukoči. Pritom, dijazepam se u određenim slučajevima daje intravenski, na primer, u okviru terapije epilepsije.“

I mada se daju na recept, ove lekove Srbi neretko uzimaju nepravilno.

„Glavni problem je što ti lekovi ne smeju da se uzimaju na svoju ruku. To su lekovi koji deluju u okviru centralnog nervnog sistema i, sem što je ključno da se ne uzimaju na svoju ruku, suština je da treba da se uzimaju kratkotrajno, na primer, kao hipnotici za nastupanje sna – do četiri nedelje. Anksiolitici mogu mesec, dva, ali ne duže.“

A zašto je to važno, posebno ako znamo da mnogi Srbi ove lekove uzimaju i godinama u kontinuitetu?

„Moraju da se uzimaju kratko jer se u suprotnom stvara tolerancija – za isti efekat trebaće vam sve veća i veća doza leka. A tu su i fizička i psihička zavisnost“, kaže profesor Stojanović.

Ne smeju naglo da prestaju da se piju

To svakako nije dobro, međutim postoji još jedna zamka kod ovih lekova za koju mnogi ne znaju.

Oni ne smeju naglo da prestanu da se piju.

„Ne možete sebi reći – pio sam ga mesec dana i sad sasvim prestajem. Postepeno mora da se obustavi doza jer, ako naglo prestanete da ih uzimate, počinju da se javljaju svi oni simptomi zbog kojih ste i počeli da uzimate taj lek- i nemir, i nesanica, i anksioznost, i brige, glavobolja…“

Što se razlike tiče između ova dva leka, bromazepam je kraćeg dejstva nego dijazepam.

„Međutim, taj bromazepam koji je kratkodelujući ima veći rizik od izazivanja zavisnosti i uglavnom se propisuje kao anksiolitik i hipnotik, dakle protiv nemira i nesanice, a dijazepam kao dugodelujući i kao anksiolitik, i kao sedativ, i kao releksans. Ali ne treba zaboraviti da svi ti lekovi mogu da naprave problem sa mišićnom koordinacijom, mogu da izazovu pospanost, te njih ne bi trebalo da pije, recimo, čovek koji vozi autobus, koji radi na građevini jer može da padne.“

Uz alkohol – moguća smrt

Na kraju, možda i najvažnije – ovi lekovi nikako ne smeju da se piju uz alkohol jer to može da bude fatalno.

„Njihova interakcija sa drugim lekovima koji su antidepresivi je jako opasna, a posebno je opasna konzumacija sa alkoholnim pićima. Tad se potenciraju ta depresivna dejstva na centralni nervni sistem što može da dovede do kome i smrti na kraju. Česta je pojava da ne znamo kako ćemo da se drugačije izborimo sa svakodnevicom, pa uzimamo lekove za smirenje – ali ovo nikako nisu lekovi za igranje.“