Leto nosi rizik od požara

Šta nije na odmet uraditi pre odlaska na odmor
Autor fotografije: Benjamin Kerensa

Podeli vest:

Facebook
Telegram
WhatsApp

Letnji period nosi poseban rizik od požara na otvorenom ali i u zatvorenom prostoru. Željko Čavić iz Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije MUP-a dao je savete šta uraditi sa kućnim uređajima pre odlaska na odmor.

Visoke temperature, stare elektroinstalacije i opterećenje sistema, najčešći su uzroci velikih požara kakvih je, u danima za nama, bilo nekoliko. Kada se na sve to doda da smo tokom toplih dana manje u svojim domovima, a da boravak u prirodi želimo da iskoristimo za opuštanje, jasno je zbog čega letnji period nosi poseban rizik od požara na otvorenom ali i u zatvorenom.

Željko Čavić iz Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije MUP-a napominje da je svako pravno lice u obavezi, članom 53 Zakona o zaštiti od požara, da u roku od šest meseci, kada primi i zaposli novog radnika – da ga i obuči.

Dodaje da na svake tri godine, svi zaposleni bi trebalo da prolaze određenu obuku.

“Uvek je bolje što se tiče vatrogasaca-spasilaca, a i za same zaposlene i vlasnike preduzeća, kada se požar brzo uoči, što znači u nekoj početnoj fazi. Najgore kada se požar uoči u nekim noćnim satima, ili tokom vikenda, kada nema radnika, onda dolazi do kasne dojave požara. Kasna dojava požara znači da ćemo morati da koristimo više tehnike, više ljudi, vozila, opreme, i da će biti mnogo veća materijalna šteta“, objašnjava Čavić.

Što se tiče izbijanja požara u dnevnoj smeni, svi zaposleni bi trebalo da prođu neku osnovnu obuku kako da se postupa i kako da se ponašaju u slučaju nastanka požara tokom posla.

“U svakom objektu bi trebalo da postoje aparati za početno gašenje požara, a u određenim objektima, zavisno od kategorije i ugroženosti od požara, treba da postoje i hidrantski sistemi, protivpožarni sistemi, alarmi”, navodi on.

Ukoliko je požar u nekoj početnoj fazi onda bi i sami radnici mogli da ga ugase. Ukoliko to ne uspeju onda mogu da pozovu Vatrogosno-spsasilačku jedinicu na broj 193 i da pošalju najbitnije  informacije –  šta gori, gde gori, kakav je proizvodni pogon, šta se unutra nalazi, naveo je Čavić.

Takođe, kako dalje navodi, radnici obezbeđenja bi trebalo da znaju gde se isključuje električna energija, a ukoliko postoje gasni sistemi, gasne instalacije, potrebno je da se zatvore ventili.

“Znači, to je sve neka obuka koju bi trebalo da prolaze zaposleni, a u stvari, to je preventiva kojom bi svi trebali da se bavimo svakodnevno kako bismo imali što manje ovakvih slučajeva“, ističe Čavić.

Neće klima uređaji sami od sebe da se zapale, klima ili bilo koja druga električna instalacija, kaže Čavić.

Prema svetskoj statistici, u 95 odsto slučajeva uzrok svih požara u svetu jeste čovek, odnosno njegov nemar, nepažnja ili nehat.

“A posledice tog našeg nemara, nepažnje ili nehata jeste da dovedemo do toga da dođe do pregrevanja električnog uređaja”, kaže Čavić.

Navodi primer starih stambenih objekata, sazidanih pre 30 ili 40 godina, u kojima instalacije  nisu obnavljene, i gde nije planirano da se u svakoj sobi nalazi klima-uređaj ili nekih drugih milion uređaja koje mi danas koristimo.

“I električne instalacije nisu projektovane za takvu vrstu opterećenja i jednostavno dolazi do iskakanja, pregrevanja tih provodnika i dolazi do samog požara”, objašnjava Čavić.

Znači, požari su samo posledica našeg nehata ili nemara i neodgovornog ponašanja prema tim uređajima, dodaje Čavić.

“Ne vodimo računa da li je ta utičnica odgovarajuća, da možemo da uključimo tu klimu ili neki drugi uređaj, da li su nam osigurači odgovarajući, da li je ta amperaža”, naveo je primere Čavić.

“Prvi uzrok požara je čovek, a samo u pet odsto slučajeva su klimatske promene, električni uređaji, neispravnost električnih uređaja”, izričit je Čavić.

“Ukoliko napuštamo domaćinstvo na više dana, nije na odmet isključiti i televizor iz utikača i naravno sve uređaje koji ne moraju da budu pod naponom”, rekao je Čavić.

“Ono što često naši sugređeni rade je da ostavljaju klima-uređaje da im rade po ceo dan, celu noć, iako nisu u tim objektima. Dešava se i to”, napominje Čavić.

Ostale vesti

Komentari

Slične vesti

Search