Na teritoriji Grada Užica nema prvoklasnih površinskih voda, a otpadne vode se, bez prečišćavanja, izlivaju direktno u reke i potoke, pokazuju podaci koje je analizirao Libergraf. Hidroakumulacija Vrutci nije dovoljno zaštićena, onako kako je to predviđeno Prostornim planom.

Površinske vode Užica su zagađene i to pokazuju rezultati jednokratnog ispitivanja kvaliteta površinskih voda.

Neke površinske vode su dobrog kvaliteta. U Izveštaju o stanju životne sredine u Gradu Užicu za 2020. godinu, utvrđeno je da reka Derventa pre uliva u Đetinju, kod mosta u Potočanju, ima dobar ekološki status i ubraja se u vodotoke druge klase, dok reka Lužnica, kod mosta u Lunovom Selu, ima umeren ekološki status i spada u vodotoke treće klase.

Preostalih osam vodotokova koji su ispitivani ubrajaju se u četvrtu i petu klasu voda sa lošim kvalitetom.

U klasi voda sa slabim kvalitetom su: Volujački potok pre uliva u reku Đetinju, reka Petnica pre uliva u Đetinju kod restorana „Vodeničar“, reka Кrivaja pre spajanja sa potokom Gumborom i Sušica pre uliva u Đetinju.

Loš ekološki status imaju: potok Gumbor pre spajanja sa Кrivajom, Duboki potok pre spajanja sa Turskim potokom, Carinski potok ispod deponije Sarića osoje i Turski potok ispod deponije Duboko (pre ulivanja u Duboki potok).

Prema zakonskoj regulativi, vodotoci dobrog, umerenog i slabog ekološkog statusa mogu da se koriste za piće i navodnjavanje, uz prethodni tretman, dok oni sa lošim ekološkim statusom ne mogu da se koriste ni za šta.

Na loš kvalitet voda utiču i deponije u njihovoj blizini. To je potvrdio Zavod za javno zdravlje u Užicu u Stručnom mišljenju o kontroli porvršinskih voda, objavljenom 2017. godine. Prema oceni Zavoda, izuzetno je važno da se saniraju prolazi zagađene vode koja se cedi sa svih deponija.

Kako se navodi, ni kontrola površinskih voda, koja se vrši samo jednom godišnje, nije dovoljna za sagledavanje i poboljšanje njihovog kvaliteta. U Zavodu za javno zdravlje objašnjavaju da kontrole moraju biti redovne kako bi se očuvali životi i zdravlje ljudi, zaštitili vodni i priobalni ekosistemi i sprečilo još veće zagađenja voda.

Problem algi cijanobakterija na Vrutcima, jezeru sa kog se Užice snabdeva vodom, periodično se javlja nakon njihovog prvog velikog cvetanja krajem 2013. godine.

Užice je, zbog tog problema, nekoliko godina dobijalo vodu sa drugog izvora, Sušičkih vrela, sve do aktiviranja nove fabrike za preradu vode u Turici, 2019. godine. Međutim, opsežni sanitarni radovi u užim zonama zaštite Vrutaka i dalje su na čekanju, iako su strogo propisani Prostornim planom područja posebne namene sliva akumulacije Vrutci iz 2018. godine. Jedan od ključnih problema je to što u slivu akumulacije ne postoji sistem za sakupljanje i preradu otpadnih voda.

Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode i Vodovod iz Užica imali su obavezu da, u roku od godinu dana od donošenja pomenutog prostornog plana, obezbede sanitarno bezbedno prikupljanje i prečišćavanje svih otpadnih voda u prvoj i drugoj zoni sanitarne zaštite Vrutaka. To bi podrazumevalo izgradnju sistema za prečišćavanje, izgradnju kanalizacije i zamenu starih septičkih jama vodonepropusnim jamama.

Od užičkog Vodovoda Libergraf je dobio odgovor da to preduzeće nema podatke o tome da li je na području zaštite jezera građen bilo kakav lokalni, javni kanalizacioni sistem po propisanim standardima. Nema ni podataka o tome koliko objekata na tom području ima odgovarajuće septičke jame.

Sakupljanje stajnjaka ispod štala za stoku u trećoj zoni zaštite vodoizvorišta takođe nije regulisano u predviđenom dvogodišnjem roku.

Vrutci nisu zaštićeni ni od divlje gradnje, zabrana postavljanja objekata kraj samog jezera se ne poštuje, pa se na obalama mogu uočiti kamp prikolice i šupe. Inspekcijski nadzor pokazuje da druga zona zaštite takođe nije zaštićena od gradnje novih objekata. Od 2014. do kraja 2021. godine, na području katastarske opštine Vrutci uklonjeno je 65, a na području Bioske 49 nelegalno izgrađenih objekata.

Neposredna okolina jezera nije obeležena odgovarajućim tablama koje građane upozoravaju na zonu sanitarne zaštite. Tabla je postavljena samo na jednom mestu, u blizini brane. Kako je Libergrafu rečeno u JKP Vodovod, oko jezera su bile postavljene table koje posetioce upozoravaju da su u prvoj zoni zaštite vodoizvorišta, ali su ih meštani skinuli. Ti slučajevi nisu prijavljeni policiji.

Nema ni upozorenja za učesnike u saobraćaju da prolaze kroz užu zonu sanitarne zaštite, kod potoka Ročnjak i u naselju Bioska kuda protiče reka Đetinja, pre mesta gde počinje jezero Vrutci.

Gradske službe povremeno sakupljaju mehanički otpad koji se taloži kod brane Vrutci i odvoze ga na deponiju, što takođe pokazuje da preostaje još posla na zaštiti jezera.

Nema podataka da je neko kažnjen zbog nekontrolisanog odlaganja otpada u području uže zaštite Vrutaka. Akcije čišćenja jezera od mehaničkog otpada uglavnom se završe tako što nadležne službe upozore građane da vode računa o tome gde odlažu smeće.

OTPADNE VODE

Problem sakupljanja i prerade otpadnih voda postoji na celoj teritoriji Grada Užica. U samom gradu, svi kanalizacioni ispusti se izlivaju direktno u reku Đetinju.

Problem prave i desetine divljih ispusta kroz koje se u Đetinju nekontrolisano ulaze različite zagađujuće materije.

Zagađenje rečnih tokova otpadnim vodama u Zlatiborskoj i Moravičkoj oblasti trebalo bi da se reši izgradnjom jedinstvenog regionalnog postrojenja za preradu otpadnih voda u Požegi.

O tome je potpisan međuopštinski sporazum i određen je privremeni investitor, u toku je izrada planske i projektne dokumentacije, a nedavno je formirano i regionalnog preduzeće koje će upravljati budućim postrojenjem.

Prema podacima sa sajta Opštine Požega, novo postrojenje trebalo bi da košta 70 miliona evra.

U odgovoru koji je dostavljen Libergrafu, užički Vodovod upozorava da bez rešavanja problema divljih izliva, mešanja kišne i fekalne kanalizacije, nedostajućih kolektora i drugih, rad Regionalnog postrojenja za preradu otpadnih voda neće imati smisla.

Izvor: libergraf.rs