Zaprati nas #uziceonline



Logo

REKLAMA

“Kinder

REKLAMA

“Bravo

Vesti

Libergraf: Vlast namereva da, mimo zakona, pristupi rekonstrukciji Trga partizana

Kojim aktima i planovima je predviđena rekonstrukcija i zašto o tome građani nisu informisani?

Objavljeno

Fotografija: uzice online

Užička vlast namerava da rekonstruiše Trg partizana, koji je deo prostorno-istorijske celine pod prethodnom zaštitom. Na to ukazuje Odluka o pristupanju izradi Plana detaljne regulacije, koju je Skupština grada usvojila u februaru 2023. godine. Međutim, pre usvajanja odluke, izostale su konsultacije sa građanima i stručnom javnošću, što izaziva sumnje i opravdano pitanje – šta se krije iza takve namere užičke vlasti.

Rekonstrukcija Trga partizana se pominje u tri dokumenta lokalne vlasti. Najpre se to navodi u obrazloženju programa „Užice, prestonica kulture Srbije 2024“ koji je, pod sloganom „Nije erski mračiti! Kulturu na viđelo“, predstavljen medijima u novembru 2022. godine (https://uzice.rs/nije-erski-mraciti-kulturu-na-vidjelo/).

Fotografija: Libergraf

Potom je Skupština grada, 22. februara 2023. godine, usvojila Odluku o pristupanju izradi Plana detaljne regulacije „Trg partizana, deo evidentirane prostorne kulturno-istorijske celine Slanuša-Trg partizana-Ulica Dimitrija Tucovića“ (https://uzice.rs/wp-content/uploads/2023/02/SK24-22.pdf).

Prethodno je Komisija za planove prihvatila predlog te Odluke tokom elektornske sednice, koja je održana 9. februara 2023. godine.

Fotografija: Libergraf

Namera o rekonstrukciji trga je navedena i u Planu razvoja grada Užica 2023. do 2030. (https://uzice.rs/wp-content/uploads/2023/02/Plan-razvoja-grada-Uzica-2023-2030.-godina-KONACAN.pdf) koji je Skupština grada usvojila istog dana (https://uzice.rs/uzice-2030-godine-bolje-lepse-i-zdravije-mesto-za-zivot-usvojen-plan-razvoja-grada-uzica-2023-2030/) kada je usvojena pomenuta Odluka.

Indikativno je da je Odluka o pristupanju izradi Plana detaljne regulacije usvojena bez prethodnih konsultacija sa građanima. U njoj nisu navedene granice za rekonstrukciju, već se navodi da će „bliži opis granica obuhvata biti prikazan u nacrtu Plana“.

Fotografija: Libergraf

Cilj izrade Plana je, piše u skupštinskoj Odluci, „stvaranje planskog osnova za racionalno uređivanje i korišćenje prostora obuhvata Plana, izrada projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju centralnog gradskog trga, u okviru“, dodaje se, sprovođenja programa „Užice prestonica kulture Srbije 2024“ i „stvaranje uslova za izdavanje neophodnih dozvola“.

Piše da će se finasiranje izrade Plana obezbediti iz budžeta Grada Užica, da je nosilac izrade Plana je Gradska uprava za urbanizam, izgradnju i imovinsko-pravne poslove Grada Užica, a rok za njegovu izradu je „šest meseci od dana izbora obrađivača Plana“.

Po istoj Odluci, nakon njenog usvajanja i izrade osnovnih konceptualnih planskih rešenja, Gradska uprava za urbanizam je dužna da organizuje rani javni uvid, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Nakon stručne kontrole nacrta Plana od strane gradske Komsije za planove, takođe je navedeno u toj Odluci, Plan se, u skladu sa istim zakonom, upućuje na javni uvid, a potom bi trebalo da ga usvoji lokalna skupština.

U Inicijativi za izradu Plana detaljne regulacije, koju je 24. januara 2023. godine, pokrenuo Predrag Gavović, pomoćnik gradonačelnice Užica, navedeno je da se tim planom „izuzima lokacija stare pošte“, koja je srušena 1999. godine, tokom NATO bombarovanja.

U navedenim dokumentima piše da će izrada projektno-tehničke dokumentacije koštati 15 miliona dinara iz budžeta Grada, da je rok za realizaciju „mart-novembar 2024. godine“ i da je „projekat spreman za izvođenje“.

Fotografija: Libergraf

Dileme stručnjaka

Arhitekta i konzervator spomenika kulture iz Beograda Aleksa Ciganović, poreklom Užičanin, smata da je Plan razvoja Užica, „proizvod ideologije dokumentarizma -savremeni problem koji guši dobronamernost života“.

„U srećnijim društvima, dokumenti slede logiku života, a danas i ovde je logika života preduslovljena dokumentom. Slobodnim kriterijumima života preti nova ontologija dokumentarističkog racionalizma, u kome svakodnevica više ne određuje postojanje plana, već plan određuje svakodnevicu“, navodi Ciganović.

O Odluci o pristupu izradi Plana detaljne regulacije Trga partizana, koja je doneta istog dana kada i Plan razvoja grada, kaže da se „najpre, postavlja pitanje – kako se shvata pojam rekonstrukcije?

„Da li je to ona rekonstrukcija koja ide u pravcu konzervacije graditeljskog originala ili rekonstrukcija, kako se uobičajeno shvata u planiranju i izgradnji,  kao prerada graditeljskog originala?“

Parcela srušene pošte, izuzetnog arhitektonskog zdanja i važnosti za estetiku Trga, ističe naš sagovornik, „izuzeta je iz radnog obuhvata Plana, pa činjenica da se ne planira njena obnova onda kada se planira daleko složenija obnova Pošte na Savskom trgu u Beogradu, govori o potpunim tehničkim nemogućnostima perifernih gradova danas. Kako može da se formuliše budući sistem upravljanja bez znanja kako obnoviti Poštu?“, pita se Ciganović.

„Odluka je u meritumu“, ističe „prazna“ i zapravo je faktura za izradu nekakve tehničke dokumentacije za nekakvu rekonstrukciju i ne predstavlja konkretan planski i projektni zadatak. Samo sa upisanom cenom, koja objašnjava sopstvenu vrednost odluke, a ne važnost planiranog posla. Ova odluka je, takođe, deo ideologije dokumentarizma“, poručuje Aleksa Ciganović.

Sumnje građana

Građani Užica, koje smo anketirali, nisu informisani o nameri užičke vlasti da rekonstruiše Trg, pa ni oni koji žive na tom prostoru. O tome su, tvrde, prvi put saznali od nas, tokom anketiranja, i izražavaju sumnju u koruptivne radnje.

Zorica Aćimović: „Ne znam za to, niti sam od bilo koga čula da to pominje. Prvi put to čijem od Vas, a živim dva minuta hoda od Trga. To, naravno nije normano, ali u ovoj državi odavno ništa nije normalno. Nema transparentnosti, a izvođači radova, onako „ispod ruke“, dobijaju poslove na tenderima.“

Zoran Nešić: „Pojma nemam o tome, jer većina stvari koje su u vezi sa funkcionisanjem lokalne vlasti u Užicu nije transparentna. To zna samo uzak krug ljudi u vlasti i njima bliski ljudi, pa se takvi poslovi obavljaju po modelu „bratija i partija“.

Snežana Damjanović: „Prvi put čujem da će se rekonstruosati Trg. Zgrožena sam time. Stanko Mandić, projektant trgova u Užicu i Ljubljani, u vreme bivše SFRJ, i autor arhitektonskih čuda po svetu, pokazao je i dokazao vrhunsku estetiku i etiku. To su, opet, neki mutni poslovi. Nekome moraju da se plate kocke i kamen. Nije da ne znaju da to urade, nego je bitno da se tri puta plate kocke i kamen“.

Ružica Marjanović: „Veoma sam zabrinuta tom vešću. Sećam kako je Velimir Ilić, nekadašnji ministar kapitalnih investicija, 2005. godne, predlagao da se na sred Trga pravi sajber-kafe i izgradi omanja crkva. Nekoliko godina pre toga, plaćena su idejna rešenja za rekonstrkciju Trga, koja su bila katastrofalna i izložena u Gradskoj galeriji. Da je vlast pametnija, ceo kompleks Trga bi mogao da bude pod UNESKO-vom zaštitom i da, zaista, počnemo da se brinemo za kulturno nasleđe, što Trg partizana svakako jeste“.

Izvor: libergraf.rs

Popularne