Javna rasprava i prezentacija nacrta Regionalnog plana upravljanja otpadom za devet gradova i opština regiona “Duboko”, održana 18. septembra u Užicu, ostaće upamćena kao jedna od najskandaloznijih. Građani su zbog svojih primedbi i pitanja trpeli uvrede i diskreditacije od strane izrađivača nacrta, a odgovori su izostali. S obzirom na to da rasprava nije ispunila svoj zadatak, okupljeni građani i ekološke inicijative zahtevaju da se proces vrati na početak, formira nova radna grupa koja će uključiti predstavnike lokalnog stanovništva i kredibilne stručnjake, te da nacrt Plana bude izrađen u skladu sa zakonom.
“Oni koji su bili zaduženi za sprovođenje javne rasprave, nadležni iz gradske uprave i JKP “Duboko”, pokušavali su da ih građani ne primete da su prisutni, a umesto njih je vođenje preuzeo stručni tim za izradu pomenutog plana koji predvodi prof. dr. Sunčica Vještica. To im nije bila uloga niti imaju nadležnost da tako postupaju. Umesto da odgovore na primedbe koje smo sastavili, a veliki broj građana potpisao, doživeli smo prebacivanje odgovornosti za sistemske probleme na stanovništvo, i lične uvrede na račun aktivista. Mene je profesorka Vještica nazvala “plavušicom” što je čin koji je izazvao ogromno nezadovoljstvo prisutnih, nakon čega je rasprava prekinuta.” izjavila je Bojana Kostadinović iz Libergrafa.
Jedna od primedbi građana odnosila se na ocedne vode iz deponije “Duboko” koje se preko Turskog potoka izlivaju u reku Lužnicu. Direktorka Zavoda za javno zdravlje Užice, dr Marija Palikuća je na javnoj raspravi priznala da analize vode nisu rađene od 7. maja 2024. Zbog nebrige nadležnih, Građanska čitaonica Libergraf iz Užica i inicijativa Pravo na vodu uradili su nezavisne analize kvaliteta površinskih voda Turskog potoka. Uzorak je uzet 30. avgusta 2024. godine, tri meseca nakon požara, od strane akreditovane laboratorije “Anahem” iz Beograda.
U svom stručnom mišljenju o rezultatima ispitivanja vode, diplomirani inžinjer tehnologije i licencirani savetnik za izradu planova smanjenja rizika od kastastrofa, Dušan Blagojević zaključuje da se radi o kontaminaciji površinske vode velikih razmera.
“Analize su pokazale da je voda u Turskom potoku mrtva i ne bi smela ni za šta da se koristi. U analiziranoj vodi uopšte nema kiseonika. Granica za hemijsku potrošnju kiseonika, što je mera organskog opterećenja vode i pokazatelj zagađenosti, za otpadnu vodu koja se ispušta u kanalizaciju je 500 mg/l. Kada je vrednost preko 500 mg/l otpadna voda ne bi smela ni u kanalizaciju da se ispušta. Za vodotok pete klase granica HPK je 125, a u Turskom potoku je ovaj parametar čak 1525 mg/l”, pojašnjava Blagojević.
Vrednosti fosfora, gvožđa, mangana, ortofosfata su nekoliko puta veće od granične vrednosti za vodotok pete klase, aluminijum jona 29 puta, dok su koncentracije nitrita veće čak 43 puta. U vodi su pronađeni i barijum, stroncijum, aluminijum, kadmijum, olovo, živa i mnogi drugi opasni elementi. Ukoliko su, kao što je ovde slučaj, svi indikatori prisutni u istom trenutku u vodi, potpuno je jasno da se radi o zagađenju velikih razmera.
“Odlučili smo se da analize uradimo nezavisno, zbog niskog nivoa poverenja stanovništva u informacije koje su dobili od institucija, tek nakon što se požar desio. Iako smo znali da situacija nije dobra, rezultati su prevazišli najgore sumnje. Ovde se očigledno radi o toksičnoj vodi, zagađenju koje se pod hitno mora sanirati.” izjavila je Žaklina Živković iz inicijative Pravo na vodu.
Rezultate ispitivanja možete preuzeti OVDE
