Sezona berbe malina u pojedinim krajevima zapadne Srbije počeće kroz desetak dana, a zbog nepovoljnih vremenskih uslova, ovogodišnji rod biće znatno umanjen u odnosu na prethodnu godinu.

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović kaže da će malina biti od 50 do 70 odsto manje.

„Biljka je ta koja je veoma pretrpela faktore oštećenja. Maline je 50 do 70 odsto manje, iako su primenjene sve agrotehničke mere tu neće biti sjajne situacije“, rekao je Radović za Tanjug.

Radović kaže da cena koja bi bila zadovoljavajuća i za proizvođače, ali i za hladnjačare jeste 400 dinara za kilogram maline, jer sve ispod toga tera proizvođače u minus.

„Dosta izvoznika je pričalo o 200, 250 dinara. Mogu sada da licitiraju i 2.000 dinara jer maline nema. Možete nešto platiti i 2.000, a to već sada nemate. Realno nešto što bi trebalo da bude, da bi bili zadovoljni i jedni i drugi i treći i da imaju interes, jeste akontna cena maline od 400 dinara sa tendecijom rasta. To znači, kako bude rasla ponuda i potražnja, cena ima tendenciju rasta, ali da ona ne bude niža od 400 dinara. To je nešto što je prihvatljivo ali i to je malo, na prinos koji je smanjen, jer nemate šta da platite ako taj proizvod ne postoji“, kaže Radović.

On dodaje da za cenu maline nije kriva država čija je osnovna uloga posredstvo između zainteresovanih strana, već da su hladnjačari ti koji kreiraju cenu.

„Cenu maline najviše diktiraju izvoznici i hladnjačari, oni koji tu cenu i kreiraju. Ne možemo kriviti državu da ona diktira cenu. Država može biti samo medijator u ovom sistemu. Ona može da spoji jednu i drugu stranu, poljoprivredne proizvođače i izvoznike i hladnjačare. I može država kroz razne subvencije ili podsticaje, kao što to i čini, da pomogne održavanje i poboljšanje proizvodnje, da li protivgradnom mrežom, navodnjavanjem, poljoprivrednom mehanizacijom ili nečim drugim, ali ona može biti samo medijator i posrednik u razgovor između zainteresovanih strana“, rekao je Radović.

Prema njegovim rečima, država mora da stane iza malinara, koji u slučaju loše godine nemaju prostora za snalaženje kao što je to slučaj sa hladnjačarima i izvoznicima koji nedostatke iz srpskih malinjaka mogu nadomestiti uvozom iz drugih zemalja.

„Najveći kupac srpske maline je Evropa, a i ja sam saznao iz medija da ima nekih pregovora da će se izvoziti u Kinu, ali je najtužnije što ove godine nećemo imati ni da izvezemo na tržište Evrope niti za Kinu. Mislim da ove godine ne postoji taj način. Mi smo nekada, pre tri, četiri godine proizvodili od 90 do 120.000 tona maline. sada je situacija drugačija. Dosta ljudi jesenje agrotehničke mere nije primenilo. Druga stvar je veoma topla zima i treće smanjenje proizvoda“, zaključio je Radović.

Radojko Bujošević iz Ariljskog sela Trešnjevica pod malinom ima oko tri hektara, ali je i njegov zasad pretrpeo veliku štetu usled lošeg vremena.

On kaže da je još uvek rano govoriti i o tome da li će proizvođači crvenog zlata ove godine zaraditi i za pokrivanje troškova, a ne o konačnoj zaradi.

„Da li ćemo pokriti ili nećemo to ćemo samo mi videti na kraju sezone. Berba maline košta po kilogramu 120 dinara i to sa prosečnim beračima ima ih koji dođu, a neće da rade pa košta i 150 dinara. Ali ko nas pita. Mi mora da radimo, a da li ćemo zaraditi čisto sumnjam“, rekao je Bujošević.

Ipak on kaže da se nada visokom kvalitetu ovogodišnjeg roda, mada, ističe i to zavisi od vremena.

„Ako bude lepo vreme, nadamo se kvalitetu. Malina je retka u proseku. Mislim da će biti malo krupnija, možda će biti malo čistija. Radi se kao da je dobra. Da se prska mora, da se štiti mora, da se baci đubrivo i preparati mora i nadam se da će biti dobri prinosi. Ja se nadam između 150 i 200 kilograma po aru, ali teško će biti to u proseku“, rekao je za Tanjug Bujošević.

Dragojle Jovančić iz Ivanjice na površini od 30 ari gaji dve sorte maline, vilamet i fertodi i kaže da je očekivao da će nabrati od 4.500 do 5.000 kilograma sa te površine, ali da od toga nema ništa.

„Očekivao sam rod od 45 do 50 tovara, a ako bude imalo i 1.000 kila. Malinu sam kompletno pripremio, imam navodnjavanje, prvi sam posadio fertodi. Očekujem cenu od 350 do 400 dinara. To jedino može da nas izvuče da pokrijemo bar troškove“, rekao je Jovančić.