Sa novom minimalnim cenom rada za 2021. godinu od približno 32 hiljade dinara, Srbija nije promenila svoje osrednje žalosno mesto među zemljama regiona.
Svaki šesti zaposleni u Srbiji prima minimalnu zaradu, još toliko njih samo dobija desetak procenata više, a čak 60 odsto radnika je ispod prosečne zarade, navodi se u tekstu o najnižim zaradama u regionu objavljenom na sajtu UGS Nezavisnost.
Vlada Srbije je, iako bez mandata, “presekla” da ne bude ni nula (do četiri odsto) kako su predlagali poslodavci, ni 12 odsto (do 15) na predlog sindikata, već oko 6,6 procenata. Srbija je, upkos svim pričama o neviđenom privrednom rastu u regionu i diljem evropskih, pa i svetskih meridijana, u jadnoj regionalnoj sredini, bar kada je visina minimalne cene rada u pitanju.
U regionu, naravno, prednjači Slovenija u kojoj je na snazi minimalac od za nas neverovatnih 940,58 evra. Za naše prilike zvuči čudno da je prosečna plata u Sloveniji veća od minimalne za samo oko 300 evra, odnosno nešto više od četvrtine, ali je to više nego logično ako se zna da u deželi samo četiri odsto zaposlenih prima minimalac. U Sloveniji se minimalna zarada redovno koriguje, slično kao i kod ostalih, u skladu sa troškovima života i rastom BDP-a, (sa izuzetkom Crne Gore).
U Hrvatskoj je najniža garantovana zarada danas je nešto veća od 400 evra. Ove godine minimalac od 3.250 kuna prima manje od tri odsto zaposlenih, ali je prosečna zarada u skladu sa drugim ekonomskim pokazateljima više nego dvostruko veća i iznosi oko 850 evra.
Crna Gora ima prosečnu zaradu veću nego u Srbiji, oko 520 evra, ali minimalac je minimalniji, pa je od 2018. na oko 220 evra.
U Bosni i Hercegovini prosečna i minimalna zarada slične su onima u Srbiji, mada entiteti samostalno određuju vrednost minimalca.
Severna Makedonija je na začelju eks-ju statistike sa prosečnom zaradom od oko 420 evra i bezmalo upola manjim minimalacem od 234 evra, koji propagandno dva meseca primaju i svi državni funkcioneri da bi se solidarisali sa najsimorašnijim radnicima.
Ako se prave validna poređenja jedan od glavnih parametara mora biti koliki je procenat ljudi na najnižoj zaradi. U Srbiji je lane, kao i danas, od 2,16 miliona zaposlenih 350.000 radnika bilo u minizoni, u Sloveniji je oko 3,7 odsto od ukupno 885.700 (slično je i sada), a u Hrvatskoj samo 2,25 odsto zaposlenih. Goru statistiku od Srbije beleže BiH, Makedonija i Crna Gora. U BiH ukupan broj zaposlenih je 820.000, a minimalac nešto veći od 210 evra prima bezmalo svaki treći radnik, kao i u Crnoj Gori (28 odsto). U Makedoniji je 26.000 denara (220 evra) garantovano za oko 70.000 od ukupno 247.200 radnika (28 odsto).
Još je jedno poređenje bitno – koliko minimalac stvarno vredi: u Srbiji ne doseže ni redukovanu potrošačku korpu od koje niko ne može da preživi, dok su za prosečnu korpu potrebne 2,4 minimalne zarade. Njena vrednost je slična i u Crnoj Gori, pa su tamo potrebna tri minimlca za prosečan život, u Hrvatskoj dva (potrošačka korpa teži 895 evra mesečno). S tim što Hrvati, kao ni Slovenci, ne znaju za redukovanu potrošačku korpu. U BiH bezmalo beleže regionalni rekord, jer je potrebno više od tri minimalca da se napuni korpa za četvoročlanu porodicu.
Izvor: danas.rs
