Pandemija Koronavirusa pogodila je i mnogo razvijenije i ekonomski stabilnije države nego što je Srbija.

Iako se predstavnici Vlade i predsednik Srbije hvale da ćemo imati najveći rast u Evropi, tj. najmanji pad BDP, situacija nije tako sjajna u “zlatnom dobu” Srbije.

Najnovijim rebalansom budžeta planirani budžetski deficit za 2020. godinu iznosi 483 milijarde dinara. Nije isključeno da nas do kraja godine očekuje novi rebalans budžeta. Ovih 483 milijarde dinara čine oko 9% BDP Srbije iz 2019. godine (poslednji zvanično objavljen iznos BDP-a).

Pošto živimo u “zlatnom dobu”, ovaj budžetski deficit je naravno veći od prethodnog “zlatnog doba” u Srbiji, tačnije 90-ih godina. Budžetski deficit u Srbiji se meri od 1994. godine a najveće do sada izmerene su 1997 (7,6%) i 1999 (8,3%). Izgleda da sankcije i bombaradovanje nisu tako pogubni kao korona ili je na nekom drugom mestu problem…

Napominjemo da se budžetski deficit tokom finansijske krize 2008. i 2009. godine kretao oko 3,5%. Prema izjavama sadašnjeg predsednika Srbije tada je Srbija bila na ivici bankrota, a danas smo u “zlatnom dobu”.

Na koga pada teret deficita?

U ekonomiji postoji izraz “intertemporalno budžetsko ograničenje”, što prostim rečima znači, što potrošimo danas sutra mora doći na naplatu. Srbija je “osoba” koji ima mesečnu platu 500 evra a mesečno troši 650 evra. A ko će platiti ovaj “ceh”… pa mi. Najveći gubitaši u Srbiji, javna preduzeća, će i u budućnosti očekivati da im država pomaže novim kreditima i brisanjem poreskih obaveza… proces je već započet. A šta nas, obične smrtnike, očekuje… pa povećanje PDV-a je neminovno, novo ograničavanje rasta penzija… Ali bez brige, predsednički izbori su 2022. godine tako da “stezanja kaiša” se skoro sigurno neće desiti pre toga. A nakon toga …

Izvor: uzice online