Zaprati nas #uziceonline
REKLAMA

“Kantina“



Logo

REKLAMA

“Kinder

Vesti

Naknada zarada, prava i obaveze u vezi bolovanja

Svi odgovori na jednom mestu

Objavljeno

Fotografija: Nik Shuliahin

Na temu bolovanja, vrlo često se nameću mnoga dodatna pitanja. Pred vama se nalazi sveobuhvatni tekst koji će pokriti sva vaša potencijalna pitanja na ovu temu.

Naknada zarade:

  • Za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti

Do privremene  sprečenosti za rad može doći usled različitih faktora: bolesti ili povrede van rada, na radu, održavanja trudnoće, obavezne izolacije, nege bolesnog člana porodice (pod određenim uslovima), dobrovoljnog davanja organa, kada je određen kao pratilac bolesnog osiguranika. Naknada zavisi od razloga privremene sprečenosti za rad. Ona može se kretati u intervalu od 65% do 100% od osnova. 

U slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti, poslodavac vrši isplatu naknade i to u visini od 100% prosečne zarade za prethodnih 12 meseci pre meseca u kom je nastupila privremena sprečenost za rad. S tim što ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom. Cela osnovica se dobija i prilikom bolovanja zbog dobrovoljnog davanja tkiva i organa. U tom slučaju celokupan teret nadoknade sredstava snosi Fond za zdravstveno osiguranje.

Ukoliko je do privremene sprečenosti za rad došlo usled bolesti ili povrede van rada, kao i nege deteta starosti do 3 godine, zaposleni dobija naknadu u iznosu od 65% prosečne zarade za prethodnih 12 meseci pre meseca u kom je nastupila privremena sprečenost za rad. Zarada ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom. Naknada bolovanja za negu deteta do 3 godine od prvog dana bolovanja pada na teret Fonda za zdravstveno osiguranje. Naknada usled bolesti i povrede van rada pada na teret poslodavca za prvih 30 dana bolovanja. Od 31. dana naknada pada na teret Fonda.

Naknada zarade za negu deteta pripada osiguraniku u slučaju kada su oba roditelja osigurana. Ili ako dete ima samo jednog roditelja ili samo jedan roditelj vrši roditeljsko pravo ili ako jedan od roditelja nije osiguran ali je iz zdravstvenih razloga sprečen da neguje obolelo dete. U slučaju održavanja trudnoće, naknada iznosi 100%. Prvih 30 dana ide na teret poslodavca. Od 31. dana pada na teret Fonda. Ovo je regulisano članom 95. Zakona o zdravstvenom osiguranju.

U obračun naknade za bolovanje koje isplaćuje poslodavac ulaze: isplaćena zarada za efektivne sate rada, uvećanje zarade (rad na dan praznika, noću, po smenama, prekovremeno) i druga primanja koja imaju karakter zarade (topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojen život i drugo). Prilikom utvrđivanja osnovice za obračun naknade zarade, uzimaju se u obzir efektivni sati rada u prethodnih 12 meseci koje prethode mesecu u kome je nastupila privremena sprečenost za rad, kao i prosečna zarada za tih 12 meseci. 

Ukoliko zaposleni nije imao prethodno osiguranje za svih 12 meseci koji prethode obračunu, on se, za one mesece gde ne postoji zarada, vrši po minimalnoj zaradi za taj mesec.

U skladu sa članom 103. Zakona o radu, ukoliko dođe do privremene sprečenosti za rad, zaposleni je dužan da u roku od tri dana dostavi potvrdu od lekara o privremenoj sprečenosti za rad.

  • Za vreme privremene sprečenosti za rad zbog mere obavezne izolacije

Naknada koja je obezbeđena zbog mera obavezne izolacije usled COVID-a 19 se isplaćuje u visini od 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci u odnosu na mesec otpočinjanja odsustva. Preporuka Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je da ova naknada iznosi 100%. Ipak, ovo nije obavezan iznos naknade.

  • Bolovanje duže preko 30 dana

Naknadu zarade za bolovanje koje traje duže od 30 dana snosi Fond za zdravstveno osiguranje. Prvih 30 dana pada na teret poslodavca. Ovo je regulisano članom 101. Zakona o zdravstvenom osiguranju. Izuzetak od ovog pravila je naknada zbog privremene sprečenosti za rad usled profesionalnog oboljenja i povrede na radu. Tada trošak sve vreme bolovanja pada na teret poslodavca. Izuzetak su i naknade koje od prvog dana bolovanja padaju na teret Fonda. U slučaju nege deteta do 3 godine i dobrovoljnog davanja, organa, ćelija i tkiva. Na naknadu zarade iz sredstava Fonda imaju pravo zaposleni, preduzetnici, samostalni umetnici, sveštenici  i verski službenici, kao i javni beležnici i javni izvršitelji.

Prema članu 50. Zakona o zdravstvenom osiguranju da bi se ostvarilo pravo na novčanu naknadu osiguranici moraju imati prethodno osiguranje od najmanje 3 meseca neprekidno ili šest meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci. Izuzetno u slučaju ostvarivanja prava na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, ukoliko nema prethodnog osiguranja, osiguraniku pripada naknada u visini minimalne zarade za mesec za koji se isplaćuje naknada zarade.

U osnov naknade zarade za bolovanje preko 30 dana uzima se osnovna zarada zaposlenog (ugovorena), deo zarade za radni učinak (kvalitet obavljenog posla) i  uvećana zarada (minuli rad, prekovremeno, noćni rad, rad za vreme praznika). Članom 87 Zakona osnov naknade zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za zaposlena lica čini prosečna zarada koju je zaposleni ostvario za prethodnih 12 meseci pre meseca u kom je nastupila privremena sprečenost za rad.

Najviši osnov za naknadu čini prosek najviših mesečnih osnovica. Na njega se plaća doprinos za mesece koji ulaze u prosečan iznos zarade. 

Ukoliko neki mesec nije radio, prema članu 88. Zakona, uzima se osnov minimalne zarada utvrđene u skladu sa propisima kojima se uređuje rad za mesec za koji se isplaćuje naknada zarade.

  • Bolovanje preduzetnika

Osnov za naknadu zarade u slučaju lica koje radi kao preduzetnik čini  prosečna mesečna osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje za poslednjih 12 meseci pre onog meseca u kom je nastupila sprečenost za rad. Ukoliko je bi osiguran kraće od 12 meseci, osnov za naknadu zarade je osnovica na koju je plaćen doprinos za vreme za koje je bio osiguran u tom periodu. Preduzetniku koji se opredelio za ličnu zaradu naknada se računa na isti način kao i za zaposlene.

  • Zbog nege obolelog člana uže porodice

Zaposleni ima pravo na naknadu nege obolelog ili povređenog užeg člana porodice ukoliko je on mlađi od sedam godina.  Takođe, starijeg od sedam godina koji je teško telesno ili duševno oboleo u trajanju do 15 dana. Za osobe starije od sedam godina koje nemaju teška oboljenja, moguće je bolovanje u trajanju do 7 dana. Ukoliko uži član porodice starosti do 18 godina ima teška oboljenja, moguće je produženje bolovanja zaposlenog uz ocenu lekarske komisije. Naknada u ovom slučaju iznosi 100% od osnovice. 

  • Pravo na bolovanje u otkaznom roku

Zaposleni ima pravo na bolovanje u otkaznom roku, do isteka radnog odnosa. Iz ovoga je izuzeto trudničko i porodiljsko bolovanje. Ukoliko je zaposlena ostala u drugom stanju za vreme trajanja radnog odnosa, ona ne može biti otpuštena dok joj ne istekne porodiljsko odsustvo.

S druge strane, privremena sprečenost za rad nikako ne može biti razlog dobijanja otkaza. Osim ukoliko nije došlo do zloupotreba od strane zaposlenog ili ukoliko je zaposleni proglašen za tehnološki višak.

  • Zloupotreba prava na bolovanje

Prema članu 180. Zakona o radu, ukoliko poslodavac posumnja da zaposleni iskorišćava pravo na bolovanje, on može podneti zahtev nadležnom zdravstvenom organu koji će utvrditi zdravstvene sposobnosti zaposlenog. Ukoliko se ispostavi da su sumnje poslodavca osnovane, on može otkazati zaposlenom ugovor o radu. Pre toga, neophodno je zaposlenom dostaviti pisano obaveštenje o razlozima za otkaz.

  • Ostvarivanje prava na bolovanje kod zaposlenog koji radi kod više poslodavaca

Ukoliko zaposleni radi kod više poslodavaca, gleda se kod koga ima veći fond sati. Ukoliko je isti fond časova u pitanju, gleda se kod kog poslodavca je izvršena prva prijava zaposlenog. Prijavu na osiguranje podnosi svaki poslodavac. Samo se tada ne navodi pun fond sati nego srazmerno koliko radi kod kog poslodavca. Poslodavac kod kog je izvršena prva prijava na osiguranje ili onaj kod kog ima veći fond sati rada dobija sredstva od matične filijale na namenski račun. Nakon toga bi trebalo da prenese deo sredstava koji se odnosi na naknadu zarade kod drugog poslodavca. Fond časova rada kod svakog poslodavca u zbiru ne bi smeo biti veći od 40h nedeljno.

  • Pravo na bolovanje i naknadu zarade zaposlenog koji se razboli za vreme korišćenja godišnjeg odmora

Zaposleni ima pravo da, ukoliko se razboli za vreme korišćenja godišnjeg odmora, otvori bolovanje. Zaposleni može da nastavi korišćenje godišnjeg odmora nakon što mu bolovanje istekne.

Izvor: unija.com

REKLAMA
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Your email address will not be published.

Popularne