Nizak pritisak – šta treba da znate o hipotenziji

Uzrok, posledice i lečenje
Autor fotografije: Immo Wegmann

Podeli vest:

Facebook
Telegram
WhatsApp

Nizak krvni pritisak se definiše kao vrednost krvnog pritiska koja je niža od normalno očekivane za pojedinu osobu u određenim uslovima i relativan je pojam.

Vrednosti krvnog pritiska razlikuju se zavisno od aktivnosti, godina starosti, lekova i zdravstvenog stanja. Veliko je pitanje koliko nizak treba da bude krvni pritisak kako bi se dugotrajno stanje niskog krvnog pritiska označilo kao bolest – hronična hipotenzija sa simptomima i/ili smanjenjem kvaliteta života.

Hipotenzija definiše se krvnim pritiskom manjim od 100/60 mmHg izmerenim više puta u ambulantnim uslovima uz postojanje simptoma (umor, poremećaj sna, vrtoglavica, omaglice, nesvestice, anksioznost ili depresija, osećaj jakog lupanja srca, znojenje) i odsutnost drugih bolesti.

Osim trajno prisutnog niskog krvnog pritiska (hronična primarna, idiopatska) kome se ne može otkriti uzrok, postoji sekundarna hipotenzija uzrokovana različitim bolestima, stanjima i lekovima, i akutna stanja s naglim padom krvnog pritiska od kojih su ortostatska (posturalna) i postprandijalna hipotenzija najučestalije.

Trajno nizak krvni pritisak retko je pokazatelj ozbiljnog zdravstvenog poremećaja, telo se na njega prilagodilo i često ne uzrokuje simptome. Problem nastaje kod naglog pada pritiska, kada mozak i drugi vitalni organi ostaju bez snabdevanja krvlju i nemaju vremena za prilagođavanje. U tom slučaju može nastati vrtoglavica, omaglice, slabost tela, poremećaj vida pa i kratka nesvest (sinkopa).                                             

Primarna hipotenzija – trajno nizak krvni pritisak kome se ne može otkriti uzrok naziva se primarna, idiopatska ili konstitucionalna hipotenzija. Osim naslednih faktora, istraživanja pokazuju značajan uticaj geografskog područja, ishrane (naročito količine soli u hrani), telesne mase, vežbanja i stresa na krvni pritisak. 

Sekundarna hipotenzija – stanja koja mogu uzrokovati nizak pritisak su: krvarenje, infekcije, dehidratacija, različite bolesti srca – infarktaritmije, adrenalna insuficijencija, trudnoća, produženo odmaranje u krevetu, trovanje, toksični šok sindrom, alergijske reakcije, anafilaksija, moždani “udar”, šok, pad pritiska nakon obavljanja male i/ili velike nužde, strah, Parkinsonova bolest, neuropatija, hemodijaliza, opekotine, uznapredovali dijabetes, oštećenja kičmene moždine.

Lekovi koji mogu uzrokovati hipotenziju:

  • Antihipertenzivi
  • Diuretici
  • Antagonisti kalcijuma
  • Beta blokatori
  • Antidepresivi
  • Analgetici iz grupe narkotika
  • Alkohol    
          

Ortostatska (posturalna) hipotenzija je nagli pad pritiska nakon zauzimanja stojećeg položaja. Ako je uzrokovana bolestima, stanjima i lekovima naziva se sekundarna ortostatska hipotenzija. Idiopatska ortostatska hipotenzija postoji kad se ne može utvrditi bolest ili lek koji bi je uzrokovao, često je pokazatelj poremećaja funkcije određenih delova nervnog sistema

Postprandijalna hipotenzija – javlja se kod određenog broja osoba neposredno nakon jela. Češća je kod starijih osoba, osoba s inače povišenim krvnim pritiskom i onih s određenim poremećajima autonomnog nervnog sistema. Osobe s ovim stanjem ne smeju uzimati antihipertenzive pre jela i nakon jela trebaju prileći. Uzimanje određenih lekova pre jela može pomoći npr. nesteroidni antiinflamatorni lekovi, oktreotid, kofein, dihidroergotamin. hipotenzija)

Prvo treba utvrditi da li je hipotenzija primarna ili sekundarna, odnosno treba isključiti bolesti, stanja ili lekove koji dovode do sekundarne hipotenzije. Nakon pregleda celog tela potrebno je u više navrata izmeriti krvni pritisak i frekvencu srca u ležećem, sedećem i u stojećem položaju. Laboratorijska testiranja treba ograničiti na glukozu, kompletnu krvnu sliku i funkciju bubrega. Nakon toga je preporučljivo obaviti praćenje krvnog pritiska tokom svakodnevnih aktivnosti, odnosno njegovo 24-satno merenje.

Lečenje je usmereno ka olakšanju simptoma, nije potrebno ako nizak krvni pritisak ne uzrokuje simptome niti smanjuje kvalitet života.

  • Mere u vezi sa ishranom uključuju povećanje uzimanja soli.
  • Ustajanje iz kreveta treba biti postupno.
  • Povećati telesnu aktivnost.
  • Kofein.

Ako opisane mere ne dovode do zadovoljavajućeg povišenja krvnog pritiska i olakšanja simptoma  preporučuju se lekovi.

Mogući terapijski režim uključuje dihidroergotamin, etilefrin, amezinium, njihovu kombinaciju ili postupno dodavanje mineralokortikoida.

Ostale vesti

Komentari

0 0 PROTIV
Oceni artikal
Pretplati se
Podseti me
0 Komentari
Odgovori u liniji
Vidi sve komentare

Slične vesti

Search