Zaprati nas #uziceonline



Logo

REKLAMA

“Kinder

REKLAMA

“Bravo

Vesti

Norveški radijatori ili TA peći i kako izbeći “crvenu zonu”

Koji sistem grejanja je ekonomičniji?

Objavljeno

Fotografija: Shutterstock

Koji sistem grejanja je ekonomičniji – norveški radijatori ili TA peći? Kako norveški radijatori mogu potrošnjom struje da pariraju TA pećima, iako rade tokom dana kada je cena struje trostuko viša? Kako izbeći ulazak u “crvnu zonu” i skok računa za struju ako se grejete na norveške radijatore?

Kada se pomene grejanje na struju, postoji nekoliko opcija. Toplotne pumpe su svakako najbolje rešenje u svakom pogledu, ali cena njihove ugradnje je visoka, što ih često eliminiše kao opciju. Grejanje na inverter klima uređaj takođe nije najoptimalnija opcija jer, iako je ekonomično, nije preterano komforno zato što podrazumeva prinudnu cirkulaciju vazduha.

Kao dve cenovno najoptimalnije opcije kod većine koji se odlučuju na grejanje na stuju su TA peći ili norveški radijatori. Ova dve vrste grejnih tela, iako koriste isti energent, se u mnogo toga razlikuju.

Već na početku treba napomenuti da je ta razlika na prvom mestu vizuelna. Naime, savremeni norveški radijatori su manjih dimanzija i daleko elegantnijeg dizajna od TA peći. To će mnogima, koji su mnogo uložili u uređenje svog prostora, biti dovoljan razlog da odbace klasične TA peći.

S druge strane, TA peći imaju jednu značajnu prednost u odnosu na norveške radijatore, a to je što električnu energiju troše tokom noći, kada se potrošnja električne energije zaračunava po povoljnijoj tarifi. Naime, TA peći u sebi imaju šamotne blokove koji se zagrevaju, akumuliraju toplotnu energiju tokom noći, koju oslobađaju tokom dana.

Norveški radijatori, s druge strane, ne akumiliraju toplotu, već električnu energiju troše tokom dana dok zagrevaju prostor. Mnogi se pitaju mogu li norveški radijatori sa takvim principom rada uopšte da konkurišu u ekonomičnosti TA pećima, s obzirom da moraju da rade tokom dana, kada je električna energija trostruko skuplja.

Komplena računica je otprilike negde na sredini. Naime, iako TA peći električnu energiju troše tokom noći kada je stuja jeftinija, one su same po sebi neuporedivo manje ekonomične. Kada TA peć akumulira toplotnu energiju tokom noći, ona će  sutra ceo dan lagano da je isijava, praktično bez ikakve kontrole.

Tako će u kući biti najtoplije od osam ujutru do pet popodne, dok većina ljudi radi, da bi u večernjim satima, kada je cela porodica obično na okupu, peć već donekle izgubila grejni kapacitet. Takođe, ukoliko je peć akumulirala toplotu tokom noći, ona će sutra nastaviti da je isijava bez ikakve mogućnosti kontrole, iako je napolju toplo.

To su neka ograničenja termo-akumulacionih peći koja ih čine ne baš idelanim i savremenim grejnim telima. Norveški radijatori su daleko precizniji u svom radu. Oni poseduju precizne termostate koji se uključuju po potrebi i doziraju onoliko električne energije koliko je zaista neophodno.

Moguće je temperturu u stanu sniziti u satima kada niko ne boravi, ili samo u prostorijama u kojima niko ne boravi, čime se ostvaruju dodatne uštede. Takođe, najsavremeniji uređaju imaju i mogućnost daljinske kontrole putem aplikacije, pa je na primer moguće grejanje uključiti sat vremena pre dolaska kući. Sve to su neke prednosti koje omogućavaju da ukupna potrošnja smanji, iako se stan greje upravo u satima kada je električna energija trostuko skuplja.

Koji od ova dva uređaja će biti ekonomičniji zavisi od mnogo faktora, a najviše od kvadrature koja se greje i kvaliteta izolacije. Mali stanovi i garsonjere sa kvalitetnom izolacijom zidova i novom stolarijom će, uz sasvim umerene troškove, moći da se greju uz pomoć norveških radijatora. Uz TA peći ovakvi prostori će se grejati uz još manje troškove, ali sa manje mogućnosti kontrole, pa samim tim i uz manje komfora.

Napraviti univerzalnu računicu koje rešenje je najoptimalnije za koji prostor nije moguće, upravo zbog mnogo faktora koji utiču. Kvadratura je samo jedan od činilaca, a mnogo zavisi i od kvaliteta izolacije.

Suština kod grejanja na struju je izbeći takozvanu “crvenu zonu”, a ona stupa na snagu kada domaćinstvo mesečno prekorači potrošnju od 1.600 kWh. Iz toga može da se postavi i sledeća računica: ako prosečno domaćinstvo za dnevne potrebe troši oko 500 do 600 kWh, za grejanje preostaje još oko 1.000 kWh. Ako to podelimo na broj dana u mesecu, dolazimo do 35 kWh dnevno koliko ostaje da se utroši za grejanje. Dakle, ko može da troši do 35 kWh dnevno, može da računa da će se na električnu energiju grejati povoljno.

Kao što je već rečeno, koliko će sistem grejanja da troši električne energije najviše zavisi od kvaliteta izolacije. Ipak, evo grube računice: ako se uzme prosek da je za grejanje deset kvadratnih metara poreban jedan kW, zaključak je da je za stan od 40 kvadratnih metara potrebno oko četiri kilovata.

Podrazumeva se da sistem električnog grejanja putem norveških radijatora neće raditi non stop. Uz prosečnu izolaciju i kvalitetne prozore recimo da će biti aktivan tokom 40 odsto vremena u toku 24 časa. Iz toga može da se izvuče računica da će dnevno da se troši 4 kW x 0,4 (40% vremena) x 24 časa = 38,4 kWh dnevno.

Kada se ova potrošnja pomnoži sa 30 dana, dobija se mesečna potrošnja od 1.152 kWh. To znači da ovom domaćinstvu ostaje još 448 kWh za taj mesec do ulaska u crvenu zonu, što je reaalna računica da se ugradnja norveških radijatora isplati, ali i za ovako mali stan je već na granici.

Jer, 448 kWh se za osnovne troškove (osvetljenje, kuvanje, pranje veša, bojler…) u toku jednog meseca lako premaši, a i potrošnja norveških radijatora zbog niskih temperatura ili lošije izolacije lako može da premaši izračunatih 1.152 kWh, a tada se ulazi u crvenu zonu, cena grejanja drastično raste, pa sva računica pada u vodu.

Izvor: krov.rs

Popularne