Zadušnice obeležavaju sećanje dana odvajanja duše od tela, člana Crkve. Uvek padaju u subotu, jer je to i inače, u toku čitave godine, dan kad se sećamo preminulih. Na zadušnice se obavezno izlazi na groblje. Tada se obavlja parastos ili pomen. Osvećuje se žito, prekađuje grob i pale sveće za pokoj duša umrlih. Obavezno se uređuje grob.

Koljivo ili kuvano žito se nosi u parohijski ili manastirski hram, kao i na groblje. Na dan zadušnica se služi Sveta Liturgija, i tada sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se ide do grobova pokojnika. Pored grobova se pale sveće, a sveštenik obavi obred i okadi grobove. Ako su pokojnici sahranjeni daleko i nije moguće otići na njihove grobove, čitav obred se služi u hramu.

– Žito simbolično podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti sunca. Žito je simbol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog.
– Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zalečuju rane greha.
– Sveća je simbol svetlosti Hristove. On je rekao: Ja sam svetlost svetu. Ta svetlost treba da podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih. Sveća je malena žrtva Bogu, koji se za nas žrtvovao.
– Daće i podušja se ne daju da se “nahrani” pokojnik, odnosno, da duša njegova “jede”, nego da se sirotinja nahrani i u molitvama pomene pokojnika.
– Na zadušnice se deli milostinja. Postoji još jedan vid milostinje koji je kod nas zaboravljen: duhovna milostinja. Duhovna milostinja je poklanjanje duhovnih knjiga.