Vlada Srbije saopštila je da je formirala novu Radnu grupu za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji. Očekuje se da realna cena maline ove godine bude i do 300 dinara za kilogram, ali je stanje u malinjacima zbog loših vremenskih prilika, kako kažu sami proizvođači, daleko od idealnog.

Predsednik Asocijacije “Malinari Srbije” i član novoformirane Radne grupe Dobrivoje Radović kaže za Novu ekonomiju ocenjuje da je formiranje radne grupe, treće po redu, dobra vest za malinare u Srbiji.

On podseća da je prva radna grupa, formirana pre tri godine, trebala da reši probleme proizvođačke cene na nivou cele Srbije.

Prema njegovim rečima, cena maline u vreme prve Radne grupe bila je 185 dinara po kilogramu, dok je neposredno pre toga cena bila 149 dinara za kilogram.

Tada je, kako Radović podseća, utvrđeno da na nivou cele Srbije mora da se uradi izmena sadnog materijala,  što je na nekih 20 odsto površina i učinjeno.

Radović kaže da su prinosi na tim parcelama sa novim sadnicama od 250 do 320 kilograma po jednom aru, dok su na parcelama sa starim zasadima prinosi na nivou cele Srbije devet do deset puta manji.

On je naveo i da je Institut za voćarstvo iz Čačka podigao matičnjak sadnica na planini Mučanj (1.400 metara nadmorske visine), a da je u finansiranju učestvovalo i Ministarstvo poljoprivrede.

Taj sadni materijal moći će da se koristi već ove godine na jesen.

Radović dodaje da je u Srbiji i u okruženju poslednjih godina došlo do drastičnog pada proizvodnje maline, zbog kvaliteta sadnica, vremenskih uslova i klimatskih promena, a da ke prethodna Radna grupa utvrdila da je realna površina pod zasadnima maline u Srbiji od 13 do 15 hiljada hektara.

Prema njegovim rečima, već sada se očekuje rast tražnje za malinama na tržištu, o čemu govori i činjenica da su ugovori za isporuku tog voća iz 2019. godine ispunjeni tek krajem 2020. godine.

Sa druge strane ugovori od prošle godine tek su počeli da se ispunjavaju i za to će nedostajati velike količine malina.

Radi poređenja, Radović navodi da je u sezoni 2020. i 2021. godini rod u Čileu bio manji za oko 65 odsto, pa će i to svakako uticati na veću tražnju.

Pre četiri godine proizvodnja maline u Srbiji bila je negde oko 87 do 90 hiljada tona, dok se poslednjih godina proizvodnja kretala od 35 do 42 hiljade tona, što je drastičan pad u količini proizvodnje.

Radović objašnjava da će zbog mrazeva kojiima su maline bile izložene tokom aprila i maja, kao i zbog loše kondicije malinogorja na nivou cele Srbije, rod maline ove godine biti za 25 do 30 odsto manji nego prethodnih godina.

Sa njim se slaže i Aleksadnar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku koji je za dnevni list Blic izjavio da je zdravstvena kondicija malinjaka u Srbiji prilično šarenolika, kao i da se u poslednje vreme srećemo sa velikim padom proizvodnje.

Radović dodaje za naš portal i da je situacija u malinjacima na jugu Srbije daleko lošija nego u Zapadnoj Srbiji i objašnjava da rad nove Radne grupe treba da se bazira na savetima stručnjaka za voćarstvo kojih ima dosta u Radnoj grupi.

Ipak, Radović ocenjuje da je oko 80% ljudi koji su imenovani u novu radnu grupu za malinare merodavno za učešće u njenom radu. Dodaje da bi ljude u Radnoj grupi koji dolaze iz pojedinih ministarstva trebalo zameniti i ubaciti nove ljude kako bi se efikasnije i bolje radilo.

DA LI JE CENA OD 300 DINARA REALNA?

Ove godine kako dodaje ponovo je aktuelan problem nedostatka radne snage i kako doći do berača. Sorta maline vilamet kako podseća Radović prošle godine je iznosila od 210 do 220 dinara, dok se za sortu miker plaća nešto više. Doplate za tu cenu bile su od pet do 10 dinara.

Međutim, ove godine porasli su troškovi za prosečne potrošačke korpe, troškovi goriva, kao i repromaterijala, pa će zbog toga i zbog veće tražnje prema rečima našeg sagovornika kilogram maline u Srbiji najverovatnije dostići 300 dinara.

Radović kaže da se cena skladištene maline u Srbiji, ne računajući izvoznu cenu, trenutno kreće od 400 do 450 dinara.

Sagovornik Nove ekonomije inače gaji maline i kupine na površini od tri hektara u mestu Prilike kod Ivanjice.

Da malinari mogu da očekuju veću cenu ove godine, kaže i Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo. On smatra da bi Srbija trebalo da se povede primerom Republike Srpske koja je uradila konkretan popis površina i količina koje poseduje pod malinjacima.

Izvor: novaekonomija.rs