Učenici u Srbiji nisu zainteresovani za školu. Ne vide da ona ima nekog smisla. Demotivisani su, u školu idu po navici i zato što moraju. Deca školu doživljavaju kao izolovano ostrvo i slabo je povezuju sa svojim životima.

Dr Dragica Pavlović Babić, direktorka Instituta za psihologiju, ovako za Novosti objašnjava rezultate PISA testa koji su pokazali da 41 odsto učenika u Srbiji neopravdano izostane iz škole u toku dve nedelje.

Njih čak 61 odsto zakasni na neki čas, svaki četvrti smatra da naporno učenje nije važno za postizanje rezultata, a polovina navodi da tokom nastave ne dobija jasnu povratnu infomaciju od nastavnika.

Ovaj proces, kaže Dragica Pavlović Babić, traje dugo, a razlog su okolnosti u kojima živimo i vreme u kome nema entuzijazma.

Ona naglašava da se stanje može popraviti, ali ne preko noći.

“Obrazovanje mora da se posmatra kao vrhunska vrednost. Upornim radom ono može da dođe u fokus kao razvojna šansa” – ističe Pavlović Babić i kao primere navodi Finsku i Poljsku, koje su postigle velike rezulate u toj oblasti.

Kao jedan od faktora loših rezultata na PISA testiranju koji su eventualno uticali na rezultate navode se i podaci o odnosu koji učenici imaju prema školi. U to se ubraja kašnjenje i izostajanje.

“Većina učenika u Srbiji zakasnila je bar jednom u školu tokom dve nedelje (61 odsto ), dok je svaki četvrti učenik izostao iz neopravdanih razloga. Veliki procenat učenika je izostao bar sa pojedinih časova – čak 41 odsto” – navela je Marina Marina Videnović iz Instituta za psihologiju i dodala da je to značajno viši procenat od ostalih OECD zemalja.

“Roditelji olako pravdaju izostanke”

Na pitanje izostanaka se nadovezao i ministar Šarčević koji je rekao da je to veoma važan probem našeg školstva.

“Kako da rešite pitanje izostanaka? Da biste to uradili morate prvo da rešite to pitanje sa roditeljima koji konstantno pravdaju izostanke svojoj deci, a onda i sa lekarima koji olako daju opravdanja” – kaže Šarčević i dodaje da kada bi se sve tretiralo kao neopravdani izostanak, pola učenika bi bilo izbačeno od škole.

Kada je reč o konkretnim primerima, majka jednog gimnazijalca iz Beograda kaže da su deca u odeljenju u koje ide njen sin, nedavno na tromesečju imala – 1.300 izostanaka, pišu Novosti.

“Od toga je 800 opravdanih, 20 neopravdanih i ostatak je bio u nedefinsanom statusu, jer opravdanja još nisu bila doneta” – prenosi ova majka podatke koje je razredni starešina izneo na roditeljskom sastanku, piše list.

A svojevremeno je u Petoj beogradskoj gimnaziji broj izostanaka bio po učeniku od 67 do 200, u proseku oko 100 izostanka tokom školske godine. U Prvoj beogradskoj gimnaziji prosečan broj izostanka svojevremeno je bio 113, najviše u četvrtom razredu – 147 po učeniku, a najmanje u prvom – 76.

Najviše izostaju kada je pismeni

Nastavnici pojašnjavaju da je ovoliki broj izostanaka bio karakterističan za učenike završnih razreda, da se to pomerilo ka nižim razredima, što je zabrinjavajuće. Ističu da se najviše izostaje kada su pismeni, kontrolni zadaci, zaključivanje ocena… Učenici se vode logikom da im je bolje da ne dođu u školu nego da pokvare ocenu ili dobiju keca.

Nastavnici pričaju da se đaci u starijim razredima ponašaju kao da su na fakultetu, spreme gradivo, dođu i odgovaraju, dobiju pet i onda ih opet nema do sledećeg odgovaranja.

Smatraju da je problem u roditeljima koji redovno pravdaju izostanke, uz uredna lekarska opravdanja, ali i u domovima zdravlja u kojima se ta opravdanja olako dobijaju.

“In” si ako ne izostaješ iz škole

“Naš program je prenatrpan, deca između 14 i 17 godina su u pubertetu, ne žele da idu u školu, vreme koriste da bi kampanjski naučili ono što moraju, jer uče za ocenu a ne da bi znali” – kaže Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, koja je 22 godine radila kao nastavnik u srednjoj školi, gde je, kaže, uvek bilo mnogo izostanaka. Trend među srednjoškolcima je, dodaje, da su deca koja izostaju sa nastave “in”, a ona koja redovno idu na časove nisu – kaže ona.

Kao moguće rešenje vidi uključivanje roditelja, domova zdravlja i nastavnika, koji su sada nemoćni jer moraju da pravdaju časove prema potvrdi koju deca donesu.

Prekršajne prijave protiv roditelja

Direktor beogradske OŠ “Drinka Pavlović” Jole Bulatović bio je prinuđen da protiv dva roditelja podnese prijavu sudiji za prekršaje, upravo zbog izostanaka. Jedan od njih je kažnjen novčanom kaznom od 5.000 dinara.

“Škola je iscrpla sve zakonske mogućnosti, kako bi naterala roditelje da reaguju na veliki broj izostanaka dece, ali to nije pomoglo” – objašnjava Bulatović.

Jedan od ta dva učenika, dodaje, nije bio u školi ni dve trećine od ukupnog broja časova.

Izvor: blic.rs