Zaprati nas #uziceonline

Vesti

Pravna lica se sve više zadužuju

Povećano zaduživanje u drugom tromesečju

FacebookWhatsAppViberEmail

Objavljeno

Fotografija: Fabian Blank

Krediti privredi od strane vodećih banaka u Srbiji povećani su u drugom tromesečju ove godine za 25,2 milijarde dinara.

Posmatrano po delatnostima, najviše su kreditirana preduzeća iz oblasti saobraćaja, poslovanja nekretninama i građevinarstva, a ove firme novac najviše ulažu u obrtna sredstva i nove investicije.

Ovo govore podaci iz izveštaja Trendovi u kreditnoj aktivnosti naše centralne banke, koja iz Srbije anketira deset banaka, čija aktiva čini oko polovine ukupne aktive bankarskog sektora u našoj zemlji.

Najviše sektoru MSP

Iznos novoodobrenih kredita privredi u drugom tromesečju, isključujući refinansirane kredite kod iste banke, bio je viši 26,2 odsto nego u istom periodu lane, pri čemu je preko 60 procenata novih kredita odobreno segmentu mikro, malih i srednjih preduzeća.

“Ovakva kretanja u skladu su sa ocenama banaka iznetim u anketama o kreditnoj aktivnosti o snažnom rastu tražnje privrede za kreditima, pre svega u segmentu malih i srednjih preduzeća”, kažu u Narodnoj banci Srbije.

Prema oceni banaka iznetoj u anketi Evropske investicione banke, rast tražnje za kreditima preduzeća u Srbiji je bio viši od proseka regiona. Među novoodobrenim kreditima, najzastupljeniji su bili krediti za obrtna sredstva, koje je su najviše koristila mikro, mala i srednja preduzeća, kao i krediti za investicije, koji su pretežno odobravani velikim preduzećima.

“Zahvaljujući visokoj realizaciji koja već duže vreme ukazuje na pozitivne tendencije u investicionoj aktivnosti preduzeća, investicioni krediti su od maja postali najzastupljenija kategorija kredita privredi, sa učešćem od 41,9 procenata u junu”, pokazuje izveštaj.



Opšti kreditni trendovi

Kada je reč o opštim kreditnim trendovima, aktivnost u sektoru kreditiranja nastavila je da beleži relativno visok međugodišnji rast, koji je u junu po isključenju efekta promene deviznog kursa iznosio 9,4 odsto i gotovo podjednako bio vođen rastom kredita privredi i stanovništvu, koji su u junu bili viši za 8,9 odsto i 9,7 procenata, u odnosu na pre godinu dana.

“Rast kreditne aktivnosti podržan je rastom ekonomske aktivnosti i pozitivnim trendovima na tržištu rada”, ocenjuju u NBS. Kao i ranije, dodaju, tome su doprineli i povoljni uslovi finansiranja privatnog sektora, pri čemu su se kamatne stope na kredite stanovništvu spustile na nove minimume u junu.

Uslovi finansiranja ostali su, kako objašnjavaju, povoljni zahvaljujući prethodnom ublažavanju monetarne politike, još uvek niskim kamatnim stopama na međunarodnom tržištu novca, sniženoj premiji rizika zemlje i povećanoj konkurenciji medju bankama.

Istovremeno, banke su nastavile sa aktivnostima rešavanja problematičnih kredita u 2019. i ukoliko se iz obračuna izuzmu efekti otpisa i prodaje ovih kredita, rast kreditne aktivnosti još je izraženiji, o čemu kažu govori i međugodišnji rast ukupnih kredita u junu koji je iznosio 10,5 odsto, od čega privredi 10,6, a stanovništvu 10,2 procenata.

“Iako se kreditna aktivnost ubrzava, učešće kredita u BDP-u i dalje je ispod dugoročnog trenda, tako da ne predstavlja rizik ni po cenovnu ni po finansijsku stabilnost”.



Porast keš pozajmica

Kada je reč o kreditima stanovništvu, oni su tokom drugog tromesečja povećani za 18,9 milijardi dinara, pri čemu se najveći deo rasta odnosio na rast gotovinskih kredita, dok je pod uticajem otpisa dela vrednosti (38 odsto) prilikom konverzije stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima u kredite indeksirane u evrima, stanje ukupnih stambenih kredita smanjeno.

“Ako se isključi efekat otpisa prilikom konverzije (17,9 milijardi dinara) stambeni krediti su u drugom tromesečju ostvarili rast od 12,6 milijardi dinara, ukazujući na nastavak povoljnih kretanja u ovom tržišnom segmentu”, objašnjavaju nadležni.

Obim novoodobrenih kredita stanovništvu u drugom tromesečju je, ako se isključe refinansirani krediti kod iste banke, bio viši za 2,6 odsto nego pre godinu dana. Gotovinski krediti činili su nešto manje od polovine ukupnih novih kredita stanovništvu, pri čemu je njihova realizacija nešto niža nego pre godinu dana što, kaže se u analizi, potvrđuje da mere NBS iz decembra 2018. usmerene na nenamensko neobezbeđeno kreditiranje stanovništva po neopravdano dugim rokovima otplate, daju rezultate.



Konverzija

S druge strane, kaže se, na povećan iznos novoodobrenih stambenih kredita uticali su konverzija kredita indeksiranih u švajcarskim francima u kredite indeksirane u evrima i oporavak tržišta nepokretnosti.

Podaci pokazuju da su krajem juna dinarski plasmani činili 33,2 odsto ukupnih plasmana privredi i stanovništvu. U odnosu na kraj 2018. dinarizacija ukupnih plasmana viša je za 0,2 procentna poena. Posmatrano po sektorima, dinarizacija plasmana stanovništvu je u junu dostigla maksimalnih 55 procenata, dok je dinarizacija plasmana privredi iznosila 14,3 odsto.

Za manje od četiri godine otkako je usvojena Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita iznos problematičnih kredita smanjen za više od 71 odsto, navodi se u analizi NBS.

Izvor: b92.net

REKLAMA
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Popularne

FacebookWhatsAppViberEmail