Problem proširenih vena i kako se rešava

Kako rastu temperature, tako se pojačavaju i tegobe sa proširenim venama
Autor fotografije: istockphotos

Podeli vest:

Facebook
Telegram
WhatsApp

Letu se raduju mnogi, ali ne svi. Kako rastu temperature, tako se pojačavaju i tegobe sa proširenim venama. To najbolje znaju oni koji sa tim problemom žive.

Kako da se tegobe olakšaju i na koje načine se mogu lečiti proširene vene, objasnio je za RTS vaskularni hirurg dr Dario Jocić.

Na pitanje šta je za proširene vene gore – sedenje ili stajanje, dr Jocić odgovara:

„Stajanje je daleko veći problem nego sedenje, jeste i sedenje problem, ali je stajanje veći problem, to su studije pokazale, ali ono što je bitno je da mi nekako nađemo trenutak dana kada možemo da se prošetamo, to je bitno, jer šetnjom aktiviramo mišićnu pumpu i pomažemo tu vensku cirkulaciju”, rekao je dr Jocić i dodao da je najbolje šetati od 20 do 30 minuta dnevno, a kod kardiovaskularnih bolesti, tri puta nedeljno po sat vremena.

„Pre svega, smanjiće tegobe pacijenata kada govorimo o svim čarapama i smanjiće rizik od eventualnih komplikacija, upale vena, tromba u venama, smanjuje rizik, na komplikaciju u smislu kožnih promena, koje su poslednja faza venskih bolesti, venski ekcem, venske rane, smanjuje rizik, ali ga ne isključuje. Postoje čarape koje su za te pacijente sa najvećom kompresijom, ti pacijenti upravo nose te čarape.

Imamo preventivne čarape, kao što su sportske, onda normalne ženske čarape koje malo više stežu sa više likre, sa više dena, ja to pokušavam pacijentima i pacijentkinjama da objasnim na plastičan način, to je nešto što može da se nađe u apoteci i slobodnoj prodaji.

Postoje muške preventivne čarape, to su one čarape koje se često viđaju na aerodromima, preventivne čarape koje su normalne muške čarape, ja to kažem, čarape za odelo, ali više stežu, one su dobre kada su dugi letovi ili duge vožnje”, objasnio je vaskularni hirurg.

Pored ovih čarapa, postoje i terapijske čarape, koje se preporučuju pacijentima koji imaju venske rane, otoke. Ukoliko neko ima problem sa proširenim venama, doktor savetuje da se taj pacijent operiše i da reši problem, da ne bi nosio čarape ceo život.

Doktor je prokomentarisao i pitanje toga da li popucali kapilari na nogama sigurno prerastu u proširene vene: „To je početna faza venske bolesti. Venska bolest ima šest faza, prva faza su kapilari, tako da može naravno da se ode i u treću i u drugu i u kasnije faze, ali ne znači da će svaki pacijent koji ima problem sa tim kapilarima, imati problem sa proširenim venama. One mogu nekada dovesti do tegoba, u smislu osećaja težine u nogama, pečenje, žarenje.”

„Može da se radi terapija laserom, može da se radi ubrizgavanje određenog leka koji zatvara te kapilare, postoje mere lečenja, međutim, za tu terapiju je potrebno dosta strpljenja i od lekara i od pacijenta, da bi se dobili pozitivni rezultati”, istakao je dr Jocić.

„Apsolutno netačno. Ceo venski sistem ne ide tako što mi prekrstimo ili opružimo noge, nego je malo kompleksniji, tako da to ne dovodi do pojave proširenih vena i ni na koji način ne deluje”, razjasnio je dr Jocić.

Anticelulit masaže su strogo zabranjene osobama sa proširenim venama.

„Preterano agresivne masaže koje podrazumevaju da će klijent tada imati hematome, to nije dobro, modrice, podlive, to nije dobro. Da bi nastao tromb u proširenim venama, potrebno je da dođe do traume neke. Ako mi imamo povredu masažom, onda može nastati komplikacija”, objasnio je vaskularni hirurg i zaključio da su stručno izvedene masaže bez povreda prihvatljive, kao i da su preso terapije dozvoljene.

„Pre svega, gelovi su jako problematični kada govorimo o bilo kom tipu venske bolesti, posebno u uznapredovanim fazama venske bolesti zato što jedan od problema kod proširenih vena su kožne promene koje nastanu u smislu suvoće kože i gelovi dodatno isušuju kožu, kreme ne toliko”, precizirao je doktor ističući da kreme ne leče proširene vene, ali da treba birati one neutralne koje hlade jer olakšaju tegobe kao i tuširanje hladnom vodom.

„Devedeset pet odsto ljudi koji idu u teretane, se ne bave sportom, nego rekreacijom. Mi radimo sa malim težinama, sa relativno malim ponavljanjima i nije to nama život, nije to nama karijera, nego jedan deo dana koji provedemo da bismo bili zdravi”, rekao je vaskulari hirurg i naglasio da treba raditi vežbe, jačati muskulaturu, vežbe snage i kardio vežbe, šetnja, vožnja biciklom, plivanje.

Vaskularni hirurg dr Dario Jocić dodaje da se vene i leti operišu, to je mit da se leti ne rade operacije, i to treba tako i reći, sve ostalo je realno.

„Oni po svojim projekcijama pomažu u smanjivanju tegoba pacijenata. Kažu da smanjuju taj neki inflamatorni odgovor ili upalni odgovor u nogama i nekako olakšavaju pacijentima te tegobe”, razjasnio je dr Jocić.

„Sklerozacija podrazumeva ubrizgavanje određenog leka u krvni sud, injekcijom, pod kontrolom ultrazvuka, gde se taj krvni sud tim lekom zatvara. Boli kao ubod iglom, ne peče uglavnom. Ima neke svoje uzgredne pojave u smislu tih kasnijih malo tegoba i kasnijih bolova”, objasnio je vaskularno hirig dr Jocić i dodao da ne daje adekvatne rezultate kao laserska operacija.

Postoje pacijenti kojima može da se vrati problem proširenih vena posle operacije i kod njih je odlično upotrebiti sklerozaciju, dodao je on.

„To je lepak koji se koristi u medicini jako dugo. Lepak jednostavno zalepite vene. Kateterom se uđe u venu, slično kao laserska operacija i otpušta se supstanca na određenim segmentima i ta vena se zalepi“, istakao je dr Jocić i dodao da sve terapije izbacuje iz funkcije tu venu koja zadržava krv.

„Postoje, ali su to sve ređe, zato što je industrija radila na uređaju, na tim kateterima koji su sada sve savremeniji i da može da se uđe sa manjim kateterima i da se zatvore te vene”, objasnio je vaskularni hirurg i dodao da ne može ni klasična hirurgija da pomogne tim pacijenatima, već se preporučuje skleroterapija penom.

„Operacija se, pre svega, izvodi u lokalnoj anesteziji, to je najbolja stvar za pacijenta, za ekipu koja izvodi proceduru najbolje bi bilo da pacijent spava. Najkomfornije za pacijenta, najbolje i najbezbednije je da bude u lokalnoj anesteziji, zato što nakon operacije pacijent odmah ustaje i ide u šetnju, time se izbegava rizik od tromboze. Pacijenti koji dobijaju tromb su oni pacijenti koji leže. Najčešće pacijenti ne piju nikakve lekove protiv bolova, normalno da postoje neke uzgredne pojave, senzacije koje pacijenti opisuju. Nekada pacijenti misle da možda prođu bez ikakvih senzacija”, objasnio je dr Dario Jocić.

„Manje-više, ne postoji. Postoji nekada, ali su se ranije operisali pacijenti koji imaju takozvani tromboflebitis, što bi značilo tromb koji se penje uz proširenu venu i dolazi do duboke vene, međutim sada se tim novim studijama utvrdilo da se to bezbednije leči lekovima i leči se slično kao duboka venska tromboza i nakon smirivanja procesa može da se radi kontrolni ultrazvuk i nakon toga, verovatno može da se radi laserska operacija vena ukoliko se dovoljno sačeka da se ta vena rekanališe i nekako oporavi i nakon toga operiše”, zaključio je za „RTS ordinaciju” vaskularni hirurg dr Dario Jocić.

Ostale vesti

Komentari

Slične vesti

Search