U Srbiji je prošle i ove godine samo šest putnika tražilo obeštećenje zbog kašnjenja vozova, četiri zahteva su rešena u korist putnika, a na ime obeštećenja isplaćeno je 10.160 dinara, piše danas “Politika” i navodi primer nemačke železnice, koja je prošle godine platila 53,6 miliona evra obeštećenja putnicima, a pravo žalbe iskoristilo je 2,7 miliona putnika, koji su u proseku dobili po 20 evra.
U “Srbija vozu” kažu da ako zbog kašnjenja voza putnik izgubi vezu za nastavak putovanja ili je zbog nedolaska voza i smetnje u saobraćaju sprečen da produži putovanje, može da zahteva od prevoznika da ga preveze do odredišta prvim sledećim vozom bez dodatne naplate.
Ako odustane od putovanja, prevoznik je dužan da mu vrati novac u punom iznosu.
Takođe, ako je zbog otkazivanja voza ili izgubljene veze prouzrokovane kašnjenjenjem, putnik sprečen na nastavi planirano putovanje, prevoznik može da pokrije troškove hotelskog smeštaja kao i razumne troškove obaveštavanja onih koji čekaju putike, navode u “Srbija vozu”, prenosi “Politika”.
Iznos plaćene vozne karte u unutrašnjem saobraćaju vraća se u celosti, ako je bila krivica železnice, kao i ako se zahtev podnese istog dana kada je vozna karta i kupljena.
Isto važi i za neiskorišćenu voznu kartu u međunarodnom saobraćaju, ali list navodi da u “Srbija vozu” nisu objasnili koliko je obeštećenje za kašnjenje kada je karta iskorišćena.
List dodaje da bi, međutim, nelogično bilo da neko ko iz Beograd stigne u Bar ili Budimpeštu sa zakašnjenjem od nekoliko sati, istog dana zatraži povraćaj novca na beogradskoj blagajni koja mu je izdala kartu.
