Nacrtom izmena i dopunom Krivičnog zakonika (KZ) predloženo je drastično povećanje kazni zatvora za krivična dela protiv polnih sloboda, tako da učiniocima nekih od njih ubuduće preti i kazna doživotnog zatvora.

Prema predloženim rešenjima, koja su na javnoj raspravi od 1. oktobra, zasnovani oblik krivičnog dela Silovanje, Obljuba sa nemoćnim licem i Obljuba sa detetom umesto sada propisane maksimalne kazne zatvora od 12 godina, zaprećena je kazna doživotnog zatvora.

Tako bi prema predloženom rešenju ubuduće, svakome ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica, pretilo najmanje pet godina zatvora ili doživotnim zatvorom.

Ista kazna je predložena i ukoliko postoji pretnja oštećenom da će se za njega ili njemu bliske osobe otkriti nešto što bi škodilo njegovoj časti ili ugledu.

Ukoliko je prilikom izvršenja ovog dela (Silovanje) nastupila teška telesna povreda, ako je delo izvršeno od strane više osoba, ili je učinjeno na naročito svirep ili ponižavajuć način, ili prema maloletniku ili je za posledicu imalo trudnoću, učiniocu preti kazna zatvora od najmanje osam godina ili kazna doživotnog zatvora.

Takođe, ako je usled silovanja nastupila smrt ili je učinjeno prema detetu učinilac će se kazniti zatvorom najmanje 10 godina ili doživotnim zatvorom.

Iste kazne predložene su i za teže oblike druga dva pomenuta krivična dela.

Za krivično delo obljuba zloupotrebom položaja predloženo je pooštravanje kazne sa tri meseca do tri godine zatvora na kazne od šest meseci do pet godina zatvora.

Kada je reč o krivičnom delu Nedozvoljene polne radnje, predloženo je ukidanje mogućnosti da se učinilac kazni novčanom kaznom, već je za ovo krivično delo zaprećena kazna do tri godine zatvora.

U obrazloženju Nacrta predloženih izmena navodi se da je predsednik Republike dostavio Vladi inicijativu za izmenu Krivičnog zakonika, koja ima za cilj pooštravanje kaznene politike u odnosu na krivična dela silovanja i nasilja u porodici, a predloženo je i pooštravanje kaznene politike za krivična dela protiv polne slobode.

“Očekuje se da bi usvajanjem ovih predloga čitavo društvo, a pre svega državni organi, poslali jasnu poruku žrtvama silovanja i nasilja u porodici, kao i svim građanima i građankama, da će država najoštrije reagovati s ciljem da se svi oblici nasilja odlučno suzbijaju i najoštrije kazne svi učinioci takvih krivičnih dela”, navedeno je u obrazloženju.

Dodaje se i da bi usvajanje ovih predloga ohrabrilo sve žene i ostale žrtve da ne trpe nasilje i da svaki oblik seksualnog nasilja, uključujući i silovanje, bez straha prijave i da budu uvereni da će država biti tu za njih da ih zaštiti, kao i da bi pooštravanje kaznene politike uticalo i preventivno na potncijalne učinioce.

“Vlada je razmotrila dostavljenu inicijativu predsednika Republike i našla da je potrebno predloženim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika proširiti krug krivičnih dela za koja je propisana kazna doživotnog zatvora, i to za krivična dela protiv protiv polne slobode u svim oblicima silovanja, obljube nad nemoćnim licem i obljube sa detetom, i predvideti da lica koja su osuđena na doživotni zatvor za navedena krivična dela nemaju prava na uslovni otpust”, ističe se u obrazloženju.

U poslednjih pet godina u Srbiji je, kako se navodi, uočen je trend porasta i broja prijavljenih krivičnih dela protiv polne slobode i veći broj podignutih optužnica, kao i osuda za ova krivična dela.

Kazna doživotnog zatvora kod osnovnog oblika krivičnog dela silovanje treba da zameni postojeću najtežu kaznu zatvora u trajanju od 12 godina, kako bi se, kako je objašnjeno u Nacrtu, na taj način potencijalni učinioci odvratili od izvršenja krivičnog dela, a time bi se istovremeno ostvarila svrha opšte i specijalne prevencije.

“Navedene izmene nastavljaju tendenciju pojačane krivičnopravne zaštite žrtava seksualnog i porodičnog nasilja, posebno žena i dece, s obzirom da dosadašnje izmene Krivičnog zakonika, i pored očekivanja, nisu do kraja ispunile svoju svrhu, zbog čega je neophodno izvršiti dalje izmene kako bi se zakonskim odredbama dodatno uticalo na sadašnje i buduće izvršioce”, zaključeno je u obrazloženju Nacrta.

Narct izmena KZ-a je od 1. oktobra na javnoj raspravi koja je predviđena da traje do 1. novembra.

Nužna odbrana biće dozvoljena i kada napad neposredno predstoji

Predloženim izmenama Krivičnog zakonika (KZ) predviđeno je proširenje definicija nužne odbrane, kolokvijalno nazvane “samoodbrana”, koja isključuje postojanje krivičnog dela.

Predloženim izmenama bilo bi omogućeno da se nužna odbrana primeni, ne samo kada je napad u toku istovremen, kao što je sada definisano u KZ, već i kada napad neposredno predstoji.

U skladu sa važećim propisima, koji će i posle izmena ostati na snazi, propisano da je “nužna ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad”.

U slučaju da dođe do prekoračenja nužne odbrane, sud učiniocu može da ublaži kaznu propisanu za krivično delo za koje se tereti.

Takođe, u situaciji kada učinilac prekorači granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili usled velikog straha izazvanog napadom, sud ga može i osloboditi od kazne.

Prema obrazloženju pisaca Nacrta zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, pomenutom izmenom – da napad neposredno predstoji, uvažavaju se situacije kada je očigledno da će do napada doći u vrlo bliskoj budućnosti, ali on još nije počeo, jer to može biti podjednako opasno i zahtevati pravovremenu reakciju kako bi se izbegle ozbiljne posledice.

“Time se štite lica u potencijalno ugrožavajućim situacijama i pruža veća fleksibilnost u primeni nužne odbrane, ali uz zadržavanje strogih kriterijuma proporcionalnosti, čime se obezbeđuje zaštita legitimnih interesa građana i sprečavanje zloupotreba u primeni samoodbrane”, navodi se u obrazloženju.

Dodaje se da se pored veće pravne sigurnosti i efikasnosti u primeni zakona od strane sudova, ovom izmenom vrši se i usklađivanje sa međunarodnim standardima u skladu sa savremenim pravnim trendovima u evropskim državama koje prepoznaju potrebu za širenjem koncepta nužne odbrane.

Ovo je samo jedna od brojnih novina koje predviđa Nacrt izmena KZ-a, a koje su od 1. oktobra i formalno na javnoj raspravi koja je predviđena da traje do 1. novembra, prenosi RTV.