Afrička kuga svinja iz dana u dan sve više uzima maha, a za manje od dva meseca zbog ove bolesti ubijeno je oko 11 hiljada svinja.

Zaraza je potvrđena na teritoriji 29 opština u 12 upravnih okruga, i to u više od 800 gazdinstava. Više od 600 svinja uginulo je od ove bolesti.

I dok veterinari apeluju na uzgajivače da prijave svaku zdravstvenu promenu svinja, širenje afričke kuge otvara brojna pitanja koja se tiču kako opstanka ovog segmenta stočarstva, tako i uticaja na tržišne cene date vrste mesa.

Agroanalitičar Milan Prostran kaže za Danas da svinjska kuga predstavlja bolest za koju nema leka, te da se iz tog razloga vrši eutanazija stoke. Takođe, da osim loše situacije po uzgajivače i same životinje, zaraza pravi i ogromnu ekonomsku štetu.

„Afrička kuga je uništila veliki deo svinjarstva širom Evrope. Do pre dve godine smo se vakcinacijom borili protiv klasične svinjske kuge, ali smo onda potpisali sporazum o fitosanitarnim uslovima sa Evropskom unijom, jer smo u procesu pridruživanja. To je podrazumevalo da vakcinacija mora da stane, jer prema stručnim analizama, vakcinisana grla imaju rezidue od vakcina, što smeta kvalitetu mesa. Možda bi imali malo lakšu situaciju da smo to zadržali. Sa druge strane, govoreći o samim štetama koje kuga pravi, generalno smo već dugo u problemu kada je reč o stočarstvu. U najvećem problemu su mlečno govedarstvo i svinjarstvo. Afrička kuga svinja će dodatno pogoršati stanje“, sugeriše agroanalitičar.

Sagovornik Danas-a ističe da je Srbija devedesetih imala četiri miliona i dvesta hiljada svinja, a da je sada taj broj oko dva miliona. Ipak, naglašava da smanjen broj grla nije zbog kuge već zbog generalnog odnosa prema ovoj grani proizvodnje.

„Takođe, u proteklih četiri-pet godina postali smo veliki uvoznici svinjskog mesa. Pre dve godine smo uvezli svinjskog mesa za čak 76 miliona dolara. Kriza u ovoj proizvodnji je evidentna, s tim što je ova bolest povećava. Ona će itekako uzeti danak, posebno jer nije jednostavno obnoviti svinjarstvo. Zbog smanjenog broja grla i proizvodnje, dostigli smo jako visok, možda čak i neodrživ nivo cena za najveći deo potrošača. Cene od 700 do 1.000 dinara po kilogramu su jako visoke, te građani meso ne mogu jednostavno priuštiti. Svinjska kuga će samo još više da zaoštri cenovno pitanje. Međutim, potrošač je taj koji je kočničar – on redukuje potrošnju i u gramima i u kilogramima, ali i u kategoriji mesa. Više neće jesti but ili kare, već uši, nogice, rebra. Potrošnja svih vrsta mesa nam je u ozbiljnom zaostatku u odnosu na devedesete godine. Tada smo jeli 65 kilograma svih vrsta mesa, a sada je to oko 41-42 kilograma. Problemi u stočarstvu su prisutni već 30 godina, a nisu se rešavali uprkos paljenju crvenih lampica još pre deceniju“, ukazuje Prostran.

Agroanalitičar ističe i da je svinjarstvo osetljiv živi sektor proizvodnje, te da je iz tog razloga svinjama potrebna bolja zaštita, u smislu da ne može bilo ko ući na farmu.

„Država jeste u obavezi da sto odsto nadoknadi svako grlo koje se ubije zbog zaraze, ali to nije rešenje jer stočari gube proizvodnju i potreban im je period da je obnove. Zato je važno da se proizvođači upozoravaju da ne daju nikome da uđu na farme sem zaposlenima sa posebnom opremom“, zaključuje on.

Govoreći o izvozu svinjskog mesa iz naše zemlje, Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije, kaže da je on i tako u padu, a da će širenje afričke kuge možda biti kap koja preliva čašu.

„Kada je reč o izvozu svinjskog mesa i proizvoda od svinjskog mesa, inače je u padu u poslednjih nekoliko godina. U svinjarskoj proizvodnji gubimo tempo, to je činjenica. Cela situacija sa afričkom kugom svinja preti da će biti završni udarac našem svinjarstvu, i da će imati velike negativne efekte. Nemamo dovoljno proizvodnje ni za sopstvene potrebe, te smo usmereni na uvoz svinjskog mesa za preradu i proizvodnju svinjskog mesa“, napominje Budimović.

Budimović je saglasan sa Prostranom da se svinjsko meso sve manje konzumira u Srbiji, i da je po potrošnji piletina ispred ove vrste.

„Na godišnjem nivou, u Srbiji se potroši oko 16 kilograma svinjskog mesa. Do skoro je to bilo 18, ali je primat preuzelo pileće. Više se koristi, lakše sprema i smatra se da je zdravije. Iz tog razloga su prema potrošnji ove dve vrste mesa zamenile mesta“, kaže naš sagovornik.

On ipak dodaje da uprkos smanjenju broja svinja, ne mora nužno da znači da će cene mesa skočiti, jer, kako pojašnjava, nikome nije cilj da stavi cenu koju potrošač ne može da plati i da ta roba stoji.

„Ne verujem da će svinjsko meso poskupeti zbog kuge, jer uvek postoji mogućnost uvoza i izbor. Proizvođači dobro prate dešavanja na tržištu“, mišljenja je Budimović.
Danasov sagovornik ističe da su po pitanju izvoza pravila igre ista za ceo svet, a to znači da je neophodno uraditi izdvajanje delova države koji su slobodni od afričke kuge svinja, u smislu da nema novih slučajeva zaraze, nakon čega Ministarstvo uz potrebna dokumenta obezbedi izvoz. Ipak, Budimović dodaje da, s obzirom da naša država nije neki izvoznik i da meso uglavnom ide u Ceftu, to neće puno remetiti već loš procenat izvoza.

Naposletku, iz firme Matijević kažu za Danas da se, iako to još uvek nije slučaj, može očekivati i širenje kuge na velike farme. To je, prema njihovoj oceni, korak ka zamiranju svinjarstva.

„U Srbiji trenutno postoje brojna žarišta, a još njih će se desiti. Dobro je dok kuga nije obuhvatila velike farme. Zaražena su individualna, sitna domaćinstva koja nemaju zaštitu i preventivne mere. Ipak, možemo očekivati da će zahvatiti i velike farme, a posledice će biti katastrofalne. Mogu biti toliko pogubne da Srbija ostane bez i jedne svinje. Ako se nešto ne uradi po hitnom postupku Ministarstva poljoprivrede, koje danima ćuti i ne preduzima nikakve mere već duže vreme, svinjarstvo će zamreti“, zaključuju iz Matijevića.

Izvor: danas.rs