Srpske termoelektrane decenijama izbacuju ogromne količine toksičnih gasova širom čitavog regiona, uzrokujući stotine prerane smrti na zapadnom Balkanu i u EU. Zahvaljujući kampanjama nevladinih organizacija Srbija se nalazi pred tužbom. Izveštava Roberta Arbinolo.
Postrojenja koja vodi državna energetska kompanija Elektroprivreda Srbije (EPS) ispuštaju otrovne emisije šest puta iznad limita utvrđenih domaćim i međunarodnim zakonom. Danas je srpska NVO Institut za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine (RERI) podnela pravni izazov da ih zaustavi.
Transnacionalna pretnja
Srpske termoelektrane su među najvećim evropskim emiterima sumpor-dioksida (SO2) i predstavljaju javno zdravstvo i ekonomsku odgovornost za ceo kontinent.
SO2 je štetni gas koji se oslobađa pri sagorevanju uglja, što doprinosi stvaranju kiselih kiša i čvrstih čestica (PM) i predstavlja značajnu pretnju po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.
Pri udisanju SO2 može izazvati jaku iritaciju nosa i grla, kašalj i otežano disanje. Izlaganje visokim koncentracijama takođe može prouzrokovati akumulaciju tečnosti u plućima po život, kao i dugotrajno stanje poput astme.
Emisije SO2 iz postrojenja EPS prelaze velike daljine i utiču na ljude i prirodu u Srbiji i šire. Podaci modeliranja pokazuju da se više od polovine prerane smrti izazvane emisijama iz termoelektrana na ugalj zapadnog Balkana 2016. godine dogodilo u EU. Iako su susedne zemlje najizloženije – 380 od ovih prevremenih smrti dogodilo se u Rumuniji i 370 u Italiji – uticaji su se osetili čak u Nemačkoj, Francuskoj i Španiji.
Hronično zagađenje ugljem na zapadnom Balkanu takođe je štetilo evropskoj produktivnosti sa procenjenih ukupno 3.047 bolničkih prijema i preko 1,16 miliona izgubljenih radnih dana u EU i zemljama zapadnog Balkana u 2016. godini. Samo u EU ukupno je bilo 1.418 bolničkih prijema i preko 600.000 izgubljeni radnih dana.
Kršenje domaćeg i međunarodnog prava
Kao deo Energetske zajednice, međunarodne organizacije koja okuplja Evropsku uniju i njene susede radi stvaranja integrisanog panevropskog energetskog tržišta, Srbija je zakonski obavezna da smanji zagađujuće emisije iz svojih termoelektrana ispod zakonskih nivoa utvrđenih u Nacionalni plan smanjenja emisija (NERP). Cilj plana je da emisije iz starih velikih postrojenja za sagorevanje u zemlji usklade sa ograničenjima utvrđenim Direktivom EU o industrijskim emisijama do kraja 2027. godine.
Međutim, godinama nakon što su NERP ograničenja emisije stupila na snagu, Srbija nije preduzela korake da smanji emisije svoje flote u skladu sa planom. U 2018. i 2019. godini deset EPS-ovih termoelektrana emitovalo je 336.000, odnosno 309.500 tona SO2 – šest puta iznad godišnje granice NERP-a od 54.000 tona.
Samo postrojenja EPS-a u Kostolcu i Nikola Teslai emitovala su više SO2 nego bugarska, češka, francuska i poljska postrojenja zajedno.
Jovan Rajić, RERI’s glavni zastupnik:
„Obaveza Srbije da primeni NERP, a EPS da se pridržava godišnjih plafona emisije, jasna je i nesporna od januara 2018. To bi doprinelo smanjenju štetnog uticaja na zdravlje građana Srbije i EU takođe. Ova tužba ima za cilj da obezbedi pravilnu primenu NERP-a i ojača mehanizme odgovornosti za smanjenje zagađenja iz termoelektrana. “
Bacanje senke na pristupne pregovore?
Poteškoće Srbije u ispunjavanju NERP gornjih granica takođe se tiču pregovora zemlje o pristupu EU, jer su ograničenja utvrđena zakonom EU znatno stroža.
Pored toga, velika zavisnost zemlje od uglja – preko 70% električne energije u Srbiji potiče od lignita lošeg kvaliteta – ometa napore da se uskladi sa klimatskim ciljevima EU do 2030. godine.
Prošle nedelje je 26 članova Evropskog parlamenta upozorilo na prekograničnu štetu na životnoj sredini koju su prouzrokovali projekti teške industrije u Srbiji, uključujući EPS ’Kostolac. Poslanici Evropskog parlamenta pozvali su Evropsku komisiju da podseti vladu Srbije da poštuje svoje nacionalno zakonodavstvo, kao i pravila EU koja se odnose na proces pristupanja.
Riccardo Nigro, Koordinator kampanje za sagorevanje uglja i rudnike u Evropskom zavodu za zaštitu životne sredine rekao je
Zagađenje vazduha ne poznaje granicu, a toksični isparenja koja izlaze iz srpskih elektrana evropsko su pitanje. Kao ovogodišnji predsednik Energetske zajednice i kandidat za pridruživanje EU, Srbija mora da obezbedi poštovanje Ugovora i da EPS pozove na odgovornost.
izvor: meta.eeb.org
