Sredstva za smirenje – šta bi trebalo da znate ako ih koristite?

Zašto ne smete da se „snalazite“?

Iako je reč o lekovima koji se izdaju na recept, često se dešava da se ljudi sami “snađu” nabave lekove i popiju. Ono što takvi ljudi treba da znaju je da to može da bude opasno.

Nepredvidivi „neprijatelji“ protiv kojih je teško boriti se, uključujući gubitak imovine, posao, ili bolest… često izazivaju brojne fizičke i psihičke smetnje.

U takvim stresnim situacijama, mnogi odlučuju da potraže olakšanje u pilulama/trakvilizatorima. Međutim, kao i sa svim ostalim, važno je biti dobro informisan o ovim lekovima.

Dr Đurđica Sivić, specijalista psihijatar je za Zadovljna.hr. dala odgovore na nekoliko osnovnih pitanja.

Upotreba sredstava za smirenje mora da bude kontrolisana

U lečenju paničnih poremećaja, socijalnih anksioznih poremećaja i raznih fobija najčešće se koriste anksiolitici, kako je rekla, jer ublažavaju anksioznost, uznemirenost, napetost i nesanicu. Često se koriste za niz somatskih ili fizičkih oboljenja, a deluju opuštajuće na mišiće tokom stomatoloških zahvata. To su najčešći, kaže dr Sivić, benzodiazepini (podgrupa anksiolitika).

Ono što ističe jeste da se upotreba anksiolitika, odnosno sedativa, mora kontrolisati jer brzo smiruju stresno stanje i izazivaju pospanost.

Posle nekoliko nedelja upotrebe njihova efikasnost slabi, pa je za isti efekat potrebna veća doza istog leka.

Ukoliko nakon kratkog vremena (četiri nedelje) nije došlo do poboljšanja kliničke slike, lekar treba da uputi pacijenta psihijatru na dalje lečenje, objasnila je ona.

Međutim, činjenica je da se mnogi ljudi olako odlučuju da konzumiraju takve lekove, koji su deo mnogih „kućnih apoteka.“

Dr Sivić potvrđuje da su sredstva za smirenje često deo „kućne apoteke“ i dodaje da se novi korisnici ovih lekova informišu od poznatih ljudi u svom okruženju, gde se najčešće favorizuju pomenuti brzi pomagači.

Međutim, pre konzumiranja ovih lekova, svi moraju biti svesni potencijalnih neželjenih efekata.

Najčešće smetnje korisnici ovih lekova opisuju kao apstinencijsku krizu, sindrom ustezanja usled dugotrajne upotrebe anksiolitika i iznenadni prekid uzimanja leka, ali kod kratkotrajne upotrebe pominju i mentalnu konfuziju, poteškoće pamćenja, glavobolje, stomačne tegobe i slabost mišića, kaže doktorka, napominjući da ljudi koji koriste anksiolitike ne bi trebalo da voze automobile jer su često pospani nakon primene, pa im je smanjena koncentracija i koordinacija pokreta.

Posebno se, kaže doktorka, ne preporučuje konzumacija alkohola i benzodiazepina.

Zašto ne smete da se „snalazite“?

Iako je reč o lekovima koji se izdaju na recept, često se dešava da se ljudi sami „snađu“, nabave lekove i popiju. Ono što takvi ljudi treba da znaju je da to može biti opasno.

Upotreba benzodiazepina zbog želje za „samoizlečenjem“ i njihova primena kod osoba koje imaju depresivni poremećaj dovodi do pogoršanja kliničke slike, zbog predrasuda prema potrebi psihijatrijskog lečenja.

Stigma prema duševnim bolesnicima deo je stava koji je teško opravdati, kaže dr Sivić.

Na kraju dodaje da su dugoročno rešenje svakako konsultacije sa lekarima, psihijatrima i stručnjacima koji se bave lečenjem poremećaja raspoloženja, anksioznosti, što onemogućava kvalitetno društveno funkcionisanje.

Ovo je možda najvažniji savet koji treba imati na umu ako razmišljate o uzimanju ovih lekova. Obratite se stručnjaku.

Izvor: n1info.rs

Podeli vest:

Facebook
Telegram
WhatsApp

📰 Ostale vesti

Komentari

📰 Slične vesti