Lične karte će, ukoliko poslanici danas usvoje danas usvoje Predlog izmena Zakona o ličnoj karti, kako je najavljeno, od 2022. sadržati u čipu i sertifikat za elektronski potpis, što će omogućiti identifikaciju na daljinu.
Građani neće smeti da koriste ličnu kartu ako u čipu ili na kartici (ukoliko nema čip) nije upisana prava adresa boravišta vlasnika.
Predloženi član, kažu u MUP, doprinosi pravnoj sigurnosti jer građanin koji promeni prebivalište, a nije izvršio izmene tog podatka kroz čip, neće moći da koristi taj dokument u pravnom prometu, niti da overava ugovore.
Posledica ove zakonske odluke, koju će poslanici uskoro usvojiti, jeste da, kako su naveli iz MUP, građani neće smeti da koriste ličnu kartu ako se promene njihovi lični podaci, uključujući i adresu. Oni koji su do sada živeli na fiktivnoj adresi tako će biti primorani da prijave pravu adresu prebivališta kako bi izbegli probleme, za šta će morati da plate taksu od 340 dinara. Promena adrese, međutim, povlači za sobom i obavezu promene pasoša i saobraćajne dozvole, na kojima je ista takođe navedena, a izrada oba ova dokumenta građane će koštati dodatnih 4.260 dinara. Muškarci će imati i dodatnu obavezu, a to je da promene adresu u vojnom odseku,
Maloletnici stariji od 16 godina ovaj dokument mogu dobiti uz saglasnost samo jednog roditelja, bez obzira na to da li drugi vrši roditeljsko pravo, a ne oba, kako je bilo do sada. U slučaju nestanka legitimacije, građani neće morati to da oglašavaju u „Službenom glasniku“ i plaćaju taksu, već će to činiti MUP na zvaničnoj veb-stranici, pošto donese rešenje o proglašenju ličnog dokumenta nevažećim.
Kako je rekao ministar Siniša Mali na predstavljanju izmena u parlamentu, na taj način se ne samo pojednostavljuje procedura, već se i smanjuju troškovi koje državljani Srbije imaju.
Izmene predviđaju i da ovaj lični dokument predstavlja sredstvo za kreiranje elektronskog potpisa u skladu sa propisima koji uređuju oblast elektronskog dokumenta, elektronske identifikacije i usluga od poverenja u elektronskom poslovanju. Na zahtev građanina, u mikrokontroler (čip) upisuje se kvalifikovani sertifikat za elektronski potpis vlasnika i odgovarajući podaci za formiranje sertifikata. Tako lična karta predstavlja šemu elektornske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti.
Menja se i član 19a važećeg zakona, pa sada, u slučaju da je MUP doneo rešenje o zabrani korišćenja lične karte kao putne isprave, navedena zabrana važiće dok su ispunjeni uslovi za oduzimanje putne isprave, a ne šest meseci sa mogućnošću produžavanja zabrane, kao do sada.
Amandmanima juče usvojenim na skupštinskom Odboru za odbranu i unutrašnja pitanja predviđeno je da zakon stupi na snagu ne osam dana po objavljivanju u „Službenom glasniku“, već 1. januara 2022. Kako nam je objašnjeno u MUP, građani koji imaju dokumente sa čipom neće morati tada da ih menjaju, već će ona automatski biti menjana kako kome isteknu. Oni koji nemaju čip moraće da promene lične karte prilikom svake promene adrese.
Promene su, kako je u obrazloženju predloga izmena navedeno, predložene zbog nedostataka u važećem zakonu, ali i zbog veće bezbednosti građana. Tu su i obaveze koje proizlaze iz projekta Vlade „Stop birokratiji“.
Cenovnik zamene dokumenata
Usluga Takse Zahtev za promenu prebivališta 320
Izdavanje lične karte 1.155
Izdavanje pasoša 3.600
Izdavanje saobraćajne dozvole 660
Izvor: glaszapadnesrbije.rs
