Ne događa se često, ali ponekad se desi da vam prilikom “podizanja” novca sa bankomata, iznos bude skinut sa računa, ali ne bude i isplaćen.

Kako objašnjava Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača “Efektiva” za 021.rs, ovakve situacije povremeno se dešavaju, a postoji nekoliko mogućih razloga iz kojih dolazi do ovakvog problema.

Jedna od mogućnosti je ta da je došlo do greške u samom bankomatu, npr. ako je došlo do nekog kvara ili nedostatka para u mašini.

“Postoji mogućnost da je klijent ukucao i uradio sve što treba i da mu je elektronski zabeleženo da mu je novac skinut sa računa, a da su pare ostale u samom bankomatu”, objašnjava on.

Gavrilović dodaje da je druga moguća opcija i neka organizovana akcija prevaranata, fenomen koji je poznat i kao “libanske klopke”.

Ovo je kompleksan mehanizam u kom neko ko želi da prevari na bankomat postavlja uređaj koji omogućava da, kad se nakon izvršene transakcije započne isplata gotovina, ona praktično ostane u delu bankomata koji nije dosupan korisniku i odakle se kasnije može preuzeti kada se korisnik udalji od bankomata. Međutim, ovakav vid prevare na srpskom tržištu nije toliko čest.

“U svakom slučaju je odgovornost na samoj banci i šteta mora da se nadoknadi klijentu, osim ukoliko se ne ustanovi da je klijent nekim delom učestvovao u nekoj vrsti prevare ili slično”, objašnjava Gavrilović.

Šta uraditi ukoliko vam se to desi?

Ukoliko građanin uoči da mu novac koji je hteo da podigne sa bankomata nije isplaćen iako mu na računu piše da su pare skinute, prva adresa za žalbu je banka čiji je taj bankomat.

Oštećeni klijent treba da podnese reklamaciju, odnosno prigovor za neodobrenu, neizvršenu ili nepravilno izvršenu platnu transakciju. Nju može lično da podnese banci čiji je bankomat u pitanju ili, ukoliko nije reč o bankomatu banke u kojoj građanin ima otvoren račun, njegova banka može da pokrene proces umesto njega.

“U svakom slučaju, ono što prvo treba da se uradi jeste da se ode do najbliže ekspoziture banke ili da se odmah kod bankomata pozove broj telefona podrške banke čiji je bankomat i da objasni šta se desilo. Ukoliko je reč o grešci u samom bankomatu, banka će proveriti kamere, kao i jednostavnim brojanjem novca u bankomatu, u odnosu na broj transakcija, videti da li je nastala razlika. Ukoliko jeste, isplatiće novac oštećenom klijentu”, kaže Gavrilović.

Kako se navodi na sajtu Narodne banke Srbije (NBS), reklamacioni postupak u okviru jedne banke u praksi traje kraće nego u slučaju kada se postupak obavlja između dve banke.

“U skladu s tim, preporuka korisnicima je da, ako su u mogućnosti, novac podižu na bankomatima banke izdavaoca svoje platne kartice, jer se tako najbrže utvrdi da li se radi samo o rezervaciji sredstava po računu korisnika ili i o zaduženju, te s tim u vezi banke brže pristupaju proveri navedenog prigovora i samom rešavanju”, navode iz NBS.

Dodatno, ukoliko korisnik nije zadovoljan odgovorom koji mu banka dostavi ili ga ne dostavi u roku od 15 dana od dana prijema prigovora, može se pritužbom obratiti Narodnoj banci Srbije – Sektoru za zaštitu korisnika finansijskih usluga, odnosno popuniti formular koji se nalazi na sajtu Narodne banke Srbije. 

“Ukoliko u bankomatu nema gotovine za isplatu, bankomat blokira tu mogućnost. Ako je ipak u trenutku izvršenja transakcije desi da ne može da se isplati zahtevani iznos jer mu je u tom trenutku nestalo dovoljno gotovine, transakcija će automatski biti stornirana i korisniku se neće zadužiti sredstva s računa”, napisali su iz kabineta guvernera na sajtu NBS.

Naglašavaju da je bankomat uređaj koji ima registrovane sve izvršene funkcije i u regularnim situacijama, kao i u ovim kada dođe do određenoj tehničkog problema.

“Log bankomata sadrži tačno vreme uz svaku aktivnost – unos PIN koda (ispravno ili neispravno unet), unos zahtevanog iznosa, upit stanja (ako korisnik vrši proveru), apoensku strukturu novčanica spremnih za isplatu, da li je novac uspešno isplaćen ili nije (ako nije isplaćen novac, može postojati i objašnjenje koji tip greške je u pitanju, a u zavisnosti od tipa bankomata), informaciju o preuzimanju novčanica, o preuzimanju platne kartice itd. i na osnovu podataka iz loga bankomata moguće je na jednostavan način utvrditi sve potrebne činjenice u vezi s radom uređaja ili za konkretnom transakcijom”, dodaje se na sajtu NBS.

Gavrilović dodaje i da ne postoji način da se građani zaštite od ovog potencijalnog problema, ali i da obrate pažnju kad priđu bankomatu da li sve izgleda kako treba i da li ima nekih dodatnih uređaja koje se inače ne nalaze na ovakvom aparatu, kao i da, ukoliko dođe do problema, odmah kontaktiraju banku.

Izvor: 021.rs/efektiva