Za božićne praznike ritualno smo unosili badnjak, palili ga i grančicama pravili varnice, ali se sada postavlja pitanje kako pravilno da postupimo i da ga iznesemo iz naših domova. Nije retkost da badnjaci posle Božića završe u kontejnerima i na pločnicima pored kanti za đubre, što je velika greška.

Za razliku od svečanog unošenja badnjaka, za njegovo iznošenje ne postoje zvanični rituali ili pravilo, ali je činjenica da su svi pravoslavni vernici, tokom Božića ovo drvo imali u svojim kućama i da sada treba nešto da urade sa njim. Prema tradiciji, badnjak se nekada posle Božića ložio u kućnim ognjištima, pa se sada nameće pitanje, kako danas, kada živimo u stanovima bez ložišta, da ispoštujemo ovu tradiciju.

Da bismo našli sredinu između nasleđa i modernog načina života, najbolje rešenje je da badnjak vratimo u prirodu, odakle smo ga i uzeli, objasnila je Olivera Stančić, teološkinja i koordinatorka verske nastave za Lepeničko namesništvo u Kragujevcu za Mondo. Običaji se razlikuju od mesta do mesta, ali, kako je istakla, bez obzira na običajne razlike, prema ovom drvetu koje simbolizuje novo rađanje, treba da se ophodimo s poštovanjem.

“Jako je bitno da se badnjak ne baci na smetlište ili u kontejner, već ga treba vratiti prirodi kako bi nastavio tok novog rađanja. Najbolje je da se ostavi na nekom rodnom drvetu, koje će s proleća ponovo doneti rod. Badnjak upravo to i simbolizuje u našim domovima, svi želimo dobru, berićetnu, bogatu i rodnu godinu, a da bismo imali novi napredak, treba da ga vratimo u prirodu odakle i dobijamo sve što nam je potrebno za život”, rekla je Stančić.

Ona dodaje da se prema tradiciji badnjak iz kuće iznosi trećeg dana Božića, ali da postoje i krajevi u kojima badnjak u domovima ostaje do Malog Božića, odnosno do Nove godine po Julijanskom kalendaru, pa se tek tada zalaže u ognjištima ili iznosi u prirodu.

“Badnjak simbolizuje mladog Hrista i unošenjem tog drveta svi želimo da se Hristos u našim kućama svake godine ponovo rodi. Badnjak nam je neka vrsta domaće, kućne svetinje i jasno je da ono što je sveto nikako ne treba da završi u smetlištu ili da se vuče po nečistim prostorima. Treba ga ostaviti na čistom mestu, po kome se ne gazi ili odneti kod prijatelja i rođaka koji imaju ložišta“, poručila je teološkinja Stančić.

Koji se običaji vezuju za drugi dan Božića?

Drugi dan Božića u Srpskoj pravoslavnoj crkvi posvećen je Saboru presvete Bogorodice, a u narodnim verovanjima sabiranju dobrih dela i mirenju.

Naziva se i Božji ili Srednji dan, i provodi se svečano, u znaku solidarnosti, milosrđa, prijateljstva. Obilaze se kumovi, prijatelji i komšije, primaju gosti.

Kažu – ko vam se nađe na kućnom pragu, nikako ne treba da ga vratite, nego da ga na najbolji način ugostite.

U Vojvodini se po tradiciji prežu konji, vrani i beli.

Još se ponegde zadržao običaj koleda. Grupa maskiranih mladića obilazi kuće, peva koledarske pesme, želeći domaćinstvu zdravlje i napredak. Ponegde mladi u naselju, porti ili na raskršćima igraju u kolu, dok drugi na trkama, na okićenim konjima, “vijaju” Božić.

Neveste odlaze u svoj rod gde ostaju nekoliko dana.

Trećeg dana Božića slavi se Sveti arhiđakon i prvomučenik Stefan, koga brojne porodice praznuju kao krsnu slavu.

Praznovanje traje do malog Božića, odnosno 14. januara. Ne posti se do Krstovdana. Pri susretu ljudi se pozdravljaju tradiconalnim božićnim pozdravom, rukuju se i ljube, prenosi 021.rs.