Kada je reč o korišćenju godišnjeg odmora, najviše nedoumica u praksi izaziva situacija kada se odmor ne iskoristi u rokovima koje zakon predviđa. Tada se postavlja pitanje da li je poslodavac dužan da plati određenu nadoknadu i uopšte, kakve posledice izaziva neostvarivanje prava na godišnji odmor u onim rokovima kako je to propisano Zakonom o radu.

U početku ćemo se podsetiti najosnovnijih pravila za godišnji odmor, rokovi za njegovo korišćenje, a potom ćemo govoiti o posledicama za slučaj da se odmor ne iskoristi.

Pravila

– Pravo na godišnji odmor jedno je od osnovnih prava zaposlenog prema Zakonu o radu, pa ga se zaposleni ne može odreći, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti nekim drugim pravom;

– zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca, računajući tu i eventualno bolovanje i plaćeno odsustvo;

– dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu;

– pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana, što praktično znači sledeće: godišnji odmor mora da traje barem 4 cele sedmice (uključujući i vikend); u godišnji odmor se ne mogu računati praznici, plaćeno odsustvo i bolovanje;

– u godini u kojoj zaposleni zasniva radni odnos i u godini u kojoj mu prestaje radni odnos, on praktično ne radi celu kalendarsku godinu, te za istu nema pravo na ceo godišnji odmor, već na dvanaestinu punog godišnjeg odmora za svaki mesec dana rada (srazmeran godišnji odmor);

– u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora;

Zakonski rokovi

Kao što smo naveli, poslodavac rešenjem odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, ali pritom mora da poštuje određena zakonska pravila.

Prvo, prema Zakonu o radu godišnji odmor se koristi jednokratno ili u dva ili više delova. Ako ga zaposleni koristi jednokratno, onda ceo odmor mora da bude iskorišćen u toku kalendarske godine na koju se odnosi.

Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.

S obzirom na to da prema zakonu poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, on je dužan da vodi računa da se zaposlenom obezbedi odmor u zakonskim rokovima. To znači da rešenje mora da uruči zaposlenom najmanje 15 dana pre dana koji je odredio za početak korišćenja odmora. Zaposleni u praksi obično podnosi zahtev za korišćenje godišnjeg odmora.

Međutim, čak i ako zaposleni to ne učini, poslodavac mora do kraja tekuće godine da donese rešenje kojim će odrediti da se godišnji odmor iskoristi ili u celosti u toj godini za koju pripada, ili bar u trajanju od deset radnih dana do kraja te godine.