Sedentarni način života povezan je sa većim rizikom od hroničnih bolesti i lošijim opštim zdravljem.

Hodanje je praktičan i dostupan način da ostanete aktivni, bez obzira na tempo ili trajanje, prenosi N1.

Kratka šetnja može mnogo da doprinese zdravlju tela i uma. Ovaj vid kretanja sa malim opterećenjem koristi svakom aspektu zdravlja, od raspoloženja i mozga do srca, kostiju, mišića i metabolizma.

„Svakodnevno hodanje jedan je od najjednostavnijih načina da podržite opšte zdravlje“, kaže dr Kristina Le-Šort za Eating Well.

Zato ne čudi da, ako ne pravite dnevne korake, vaše zdravlje može trpeti. Ali koliko je to zaista štetno?

Povećan rizik od hroničnih bolesti

„Nizak nivo aktivnosti povezan je sa lošijim kardiovaskularnim i metaboličkim zdravljem“, kaže Le-Šort. Sedentarni način života povezuje se sa većim rizikom od hroničnih stanja poput dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti, pa čak i nekih vrsta raka. Ako provodite previše sati sedeći i ne krećete se dovoljno tokom dana, vaše fizičko zdravlje može biti narušeno.

Najjednostavnije rešenje? Hodajte. Velika studija iz 2025. pokazala je da je samo 15 minuta brzog hodanja dnevno povezano sa gotovo 20 odsto manjim rizikom od prerane smrti iz bilo kog uzroka.

Lošije raspoloženje

Hodanje podržava mentalno zdravlje jednako kao i fizičko. Bez njega „više nemate neurohemijske koristi koje hodanje pruža“, kaže dr Ešli Kacenbek, što može doprineti problemima poput anksioznosti i depresije.

Istraživanja pokazuju da dugotrajno sedenje može povećati rizik od depresije. Kod adolescenata, sedenje duže od šest sati dnevno povezano je sa anksioznošću, niskim samopouzdanjem i depresijom.

Nasuprot tome, velika analiza 75 studija pokazala je da je hodanje – bez obzira na brzinu, udaljenost ili trajanje – povezano sa značajnim poboljšanjima kod depresije i anksioznosti.

Smanjena pokretljivost

Bez redovnog hodanja, vaša pokretljivost može vremenom opadati.

„Kod ljudi sa hroničnim bolom to može učiniti svakodnevne aktivnosti težim i povećati strah od kretanja“, kaže Le-Šort.

Održavanje aktivnosti postaje još važnije s godinama, jer su starije osobe sklonije sedentarnom načinu života, što može otežati svakodnevne aktivnosti i povećati rizik od invaliditeta.

S druge strane, „redovno hodanje može pomoći da se smanji ukočenost i spreči gubitak funkcije koji se javlja kada aktivnost postepeno opada“, kaže Le-Šort.

Čak i male količine hodanja mogu pomoći u očuvanju pokretljivosti i nezavisnosti kako starite.

Loše zdravlje kostiju

„Kako starimo, hodanje pomaže u održavanju gustine kostiju“, kaže dr Nora Konstantino. Sudija iz 2022. pokazala je da brzo hodanje u trajanju od 30 minuta najmanje tri puta nedeljno poboljšava mineralnu gustinu kostiju kod žena pre menopauze.

Druga studija kod starijih žena pokazala je da oko 10.000 koraka dnevno (bilo kojim intenzitetom) povezano sa većom gustinom kostiju. Ako ne hodate redovno, možete propustiti ove zaštitne efekte.

Ako vam 10.000 koraka deluje nedostižno, počnite od malog i postepeno povećavajte prema onome što vam odgovara.

Kognitivno opadanje

Preskakanje redovnih šetnji može uticati i na zdravlje mozga, kaže Konstantino. Niži nivoi fizičke aktivnosti povezani su sa većim rizikom od demencije.

S druge strane, dosledno hodanje može održati vaš mozak zdravim kako starite. Studija iz 2021. pokazala je da su odrasli stariji od 65 godina, nakon šestomesečnog programa hodanja, imali poboljšanja u pažnji, pamćenju i izvršnim funkcijama.

Zato smernice za fizičku aktivnost u SAD prepoznaju poboljšanje kognicije kao jednu od ključnih zdravstvenih koristi fizičke aktivnosti kod odraslih starijih od 50 godina.

Da li morate da hodate?

Ako vam hodanje ne odgovara, postoji mnogo drugih načina da ostvarite fizičke i mentalne koristi kretanja. Svaka aktivnost se računa.

„Cilj je da se više krećete, a manje sedite. Zato pronađite aktivnost koja vam prija i pokušajte da je radite nekoliko dana u nedelji, pa postepeno povećavajte broj dana ili trajanje“, kaže Konstantino. Smernice preporučuju kombinaciju aerobnih i vežbi snage tokom nedelje, pa je dobro imati oba u vidu dok istražujete različite oblike kretanja.

„Vožnja bicikla, plivanje, vežbe u vodi, trening snage, joga, tai či, ples i strukturisana fizikalna terapija mogu podržati pokretljivost, kondiciju i funkcionalnost“, kaže Le-Šort. „Najvažnije je pronaći oblik kretanja koji je bezbedan, realan i održiv.“