Ovaj posebni hleb se mesi na Badnje veče ili na Božićno jutro, a jede se uz doručak na Božić, kada se svi ukućani okupe oko svečane trpeze.

Jedan od neizostavnih običaja na veliki hrišćanski praznik Božić jeste mešenje božićne česnice.

Ovaj posebni hleb može da se pravi na nekoliko načina, ali ono što varira od mesta do mesta jeste i to šta se stavlja u česnicu.

Najveći broj ljudi će neizostavno u hleb staviti novčić, jer se veruje da donosi novac i sreću, kao i parče badnjaka, koji onome ko odlomi parče sa njim donosi plodnost i dobro zdravlje, a iz istog razloga stavlja se i dren.

U nekim krajevima, u česnicu se stavlja kukuruz (zbog svinja), pasulj (zbog ovaca) i ovas (zbog konja). Oni koji drže kokoške i drugu živinu, u svoju česnicu stavljaju zrna pšenice.

Božićna česnica se mesi na Badnje veče ili na Božićno jutro, a jede se uz doručak na Božić, kada se svi ukućani okupe oko svečane trpeze.

Prvo ga ukućani okreću među sobom tri puta, a zatim se česnica lomi i jede pre ostale hrane.

Ko pronađe novčić i badnjak, treba da ga čuva na posebnom mestu, dok se pšenica, ovas, pasulj i kukuruz daju životinjama zbog kojih su i stavljeni u božićni hleb. U nekim krajevima veruje se da ako se prilkom pečenja česnice testo podigne iznad, na primer, kukuruza, te godine će on odlično roditi, piše Kurir.