O REFERENDUMU

Šta je referendum? 

Referendum je način na koji građani mogu da se neposredno izjasne o pitanjima ili aktima koji su predmet referenduma. Referendum može biti obavezujući posle kojeg je Narodna skupština dužna da potvrdi referendumsku odluku ili savetodavni kad Narodna skupšina nije dužna da to uradi. Referendum koji će biti održan 16. januara 2022. godine je obavezujući.

Ako građani na referendumu potvrde akt, onda se taj akt smatra usvojenim danom održavanja referenduma. Nakon toga Narodna skupština doneće odluku o proglašenju akta o promeni Ustava narednog dana od dana podnošenja konačnog izveštaja o sprovedenom referendumu. Suprotno, ako građani akt nisu potvrdili, smatra se da nije ni donet.

Šta se menja u Ustavu 16. januara?

Predložene promene odnose se na deo Ustava koji reguliše pravosuđe, a predviđene su kao aktivnost akcionim planom za pregovaračko poglavlje 23 u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Odnose se konkretno na način izbora sudija i tužilaca, stalnost sudijske funkcije, jačanje funkcije tužilaca. Tekst Informacija o Aktu o promeni Ustava Republike Srbije možete pogledati ovde.

Kad će biti poznati rezultati referenduma?

Ukupni rezultati republičkog referenduma se utvrđuju u roku 48 sati od kada je nadležna komisija dobila sve rezultate glasanja koje utvrđuju potkomisije. Potkomisija utvrđuje rezultate glasanja sa svih glasačkih mesta sa svoje teritorije u roku od 48 sati od zatvaranja glasačkih mesta i dostavlja ih nadležnoj komisiji u roku od 24 sata od utvrđivanja rezultata glasanja. Potom, rezultati referenduma se objavljuju na isti način kao i odluka o raspisivanju referenduma, što znači u “Službenom glasniku Republike Srbije”. 

U slučaju referendum koji će biti održan 16. januara 2022. godine, rok za objavljivanje rezultata referenduma je petak, 21. januar 2022. godine do 20 časova.

Šta ako građani ne glasaju za predložene promene Ustava?

Ukoliko građani na referendumu glasaju protiv predloženih promena Ustava nije moguće da odmah bude raspisan novi referendum po istom pitanju/aktu. Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi predviđa da se nakon što građani donesu odluku protiv potvrđivanja akta odnosno protiv pitanja koje je bilo predmet izjašnjavanja, o tom istom aktu/pitanju ne može ponovo odlučivati na referendumu u roku kraćem od jedne godine od dana održavanja referenduma. 

Ovaj rok je produžen na četiri godine Zakonom o izmenama Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, ali s obzirom da je ovaj referendum raspisan pre stupanja na snagu ovih izmena zakona, za sva pitanja vezana za ovaj konkretan referendum primenjuje se zakon koji je bio na snazi u vreme njegovog raspisivanja. 

Uspeh referenduma i referendumsko pitanje

Ne postoji cenzus u pogledu izlaznosti kao uslov da bi referendum uspeo. Prema važećem Ustavu (članu 203) promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača dok se ne navodi broj glasača koji je neophodno da izađe. 

Referendumsko pitanje mora da bude jasno i nedvosmisleno, tako da se na njega može odgovoriti rečima “za” ili “protiv”, odnosno “da” ili “ne”, i ne sme biti sugestivno. 

Na referendumu 16. januara 2022. građani će odgovarati na pitanje: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”. 

KO SPROVODI REFERENDUM I BIRAČKI SPISAK

Ko ga sprovodi?

Za sprovođenje republičkog referenduma nadležna je Republička izborna komisija pa tako i za referendum 16. Januara.

Glasački odbori rukovode procesom glasanja neposredno na glasačkim mestima i obezbeđuju pravilnost i tajnost glasanja i utvrđuju rezultate glasanja na glasačkim mestima. 

Rad organa za sprovođenje referenduma mogu pratiti zainteresovani domaći i strani posmatrači, kao i organizator referendumske kampanje, koji se akredituju u skladu sa pravilima koje određuje nadležna komisija. Posmatrači prate rad glasačkih odbora i omogućavaju da se referendumski proces odvija na transparentan način i sa što manje eventualnih nepravilnosti.

Ko ima pravo glasa i da li sam upisan u birački spisak? 

Pravo glasa ima svaki svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji je upisan u birački spisak. 

Da li su upisani u birački spisak građani mogu da provere na veb-sajtu upit.birackispisak.gov.rs. Najkasnije do 31. decembra 2021. godine građani mogu da podnesu zahtev za promene u biračkom spisku ukoliko nešto od podataka nije ispravno (pogrešno prezime, JMBG itd.)

Šta ako nisam upisan u birački spisak?

Svaki građanin može opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, ili ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave da podnese zahtev za upis u birački spisak ako on ili drugi građanin nije upisan u birački spisak, ili promenu u biračkom spisku. 

U slučaju predstojećeg referenduma, zahtev za upis u birački spisak ili promenu podatka može se uputiti:

• Opštinskoj/gradskoj upravi prema mestu prijavljenog prebivališta – do 31. decembra 2021. godine.
• Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave od 1. do 13. januara 2022. godine. 

Nakon 13. januara 2022. neće biti moguće podneti zahtev za naknadnu promenu i upis u birački spisak.

Birač koji nije upisan u birački spisak ne može da glasa, čak ni onda kada je njegovo izostavljanje sa izvoda iz biračkog spiska posledica očigledne omaške.

REFERENDUMSKA KAMPANJA

Šta jeste, a šta nije referendumska kampanja?

Referendumska kampanja počela je danom raspisivanja referenduma i završava se danom njegovog održavanja. Pod njom se podrazumeva aktivnosti koje sprovodi organizator referenduma kako bi se javnosti predstavio referendumski predlog i građani pozvali da se na referendumu izjasne za ili protiv predložene odluke. Kampanja podrazumeva organizovanje i održavanje skupova; promociju, izradu i podelu reklamnog materijala, brošura, lifleta i publikacija; oglašavanje; korišćenje medijskih, marketinških, PR i konsultantskih usluga.

Samo obaveštavanje građana o održavanju referenduma, kao ni pozivanje da učestvuju na referendumu, se ne smatra kampanjom.

Ko organizuje referendumsku kampanju?

Organizator referendumske kampanje može biti jedno domaće pravno lice ili više domaćih pravnih lica na osnovu zaključenog sporazuma, ili pak grupa građana obrazovana sporazumom u skladu sa propisima kojima se uređuju izbori za narodne poslanike. Odgovarajućom odlukom organizatora referendumske kampanje mora biti određeno ovlašćeno lice koje je odgovorno za korišćenje sredstava za finansiranje referendumske kampanje, podnošenje izveštaja i kontakt sa Agencijom za sprečavanje korupcije.  

Zakon takođe navodi da organizator referendumske kampanje ne mogu biti: državni organ, organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; javna ustanova i javno preduzeće; privredno društvo i preduzetnik koji obavlja usluge od opšteg interesa; ustanova i privredno društvo sa učešćem državnog kapitala; druga fizička i pravna lica koja vrše javna ovlašćenja; priređivači igara na sreću; uvoznici, izvoznici i proizvođači akciznih proizvoda; pravna lica i preduzetnici koji imaju dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda; strana država; strano fizičko ili pravno lice, izuzev stranog fizičkog lica kojem je odobreno stalno nastanjenje u skladu sa zakonom kojim su uređeni uslovi za boravak stranaca u Republici Srbiji; međunarodno političko udruženje.

Kako se finansira referendumska kampanja?

Za finansiranje referendumske kampanje organizator kampanje može koristiti sopstvena sredstva i može koristiti druge privatne izvore. Što se tiče finansiranja iz privatnih izvora, maksimalna vrednost godišnje donacije nekog pojednica za finansiranje referendumske kampanje iznosi najviše 20 prosečnih mesečnih zarada, dok je u slučaju pravnih lica taj iznos najviše 200 prosečnih mesečnih zarada. 

Organizator refrendumske kampanje mora da otvari poseban račun koji se ne može koristiti u druge svrhe. Sva plaćanja troškova referendumske kampanje vrše se sa tog računa, i taj račun se mora zatvoriti pre podnošenja izveštaja o troškovima referendumske kampanje, koji organizator podnosi Agenciji za sprečavanje korupcije. 

Šta je sve zabranjeno u referendumskoj kampanji?

Zabranjeno je finansiranje troškova referendumske kampanje od strane fizičkih i pravnih lica kojima je zabranjeno organizovanje referenduma, anonimnih darodavaca, izuzev stranih fizičkih lica kojima je odobreno stalno nastanjenje u skladu sa zakonom kojim su uređeni uslovi za boravak stranaca u Republici Srbiji.

Zabranjeno je pružanje usluga oglašavanja koje se smatra referendumskom kampanjom pravnim licima i grupama građana čiji nazivi nisu objavljeni na sajtu Agencije.

Organizatorima referendumske kampanje je zabranjeno da u toku kampanje koriste javne resurse, uključujući službene prostorije, vozila, veb prezentacije i inventar državnih, pokrajinskih i lokalnih organa, javnih ustanova i javnih preduzeća, osim onim fizičkim licima koji, u svojstvu javnih funkcionera, koriste javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti javnih funkcionera.

Šta je zabranjeno javnim funkcionerima u referendumskoj kampanji?

Javni funkcioneri ne mogu u tom svojstvu, niti u situacijama u kojima se nalaze povodom vršenja javne funkcije, voditi referendumsku kampanju niti mogu u svojstvu javnog funkcionera učestvovati u aktivnostima organizatora referendumske kampanje. Za sprovođenje aktivnosti u okviru referendumske kampanje, zabranjeno je javnim funkcionerima, državnim službenicima i službenicima u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave da koriste sredstva budžeta kojima raspolažu za potrebe obavljanja svojih službenih dužnosti.

Ko obaveštava građane o sprovođenju referenduma?

Prvo, nadležna komisija (RIK kada je u pitanju referendum 16. januara) je dužna da, u roku od 20 dana od dana raspisivanja referenduma, usvoji akt kojim građanima pruža objektivne informacije o pitanju, odnosno aktu o kome se odlučuje na referendumu i da ga objavi na zvaničnom vebsajtu, u medijima, a naročito u republičkom i pokrajinskom medijskom javnom servisu i dostavi građanima na adresu prebivališta.

Zatim, javni medijski servis dužan je, po zakonu, da omogući jednak pristup stranama koje se zalažu za različite odgovore na referendumsko pitanje, kao i da omogući ravnopravno i korektno obaveštavanje. Svi mediji su dužni da obezbede jednake uslove za oglašavanje stranama koje se zalažu za različite odgovore na referendumsko pitanje. Na oglašavanje u medijima se primenjuju propisi kojima se uređuje postupanje medija u izbornoj kampanji.

U skladu sa tim, RTS i RTV dužne su da u svom programu ravnomerno, bez diskriminacije i pod istim programskim i tehničkim uslovima, predstave oba referendumska mišljenja.

ZAŠTITI GLASAČKOG PRAVA

Koje su moguće kazne za organizatora referendumske kampanje?

Organizator referendumske kampanje može biti novčano kažnjen u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara, a ovlašćena lica u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara u slučajevima da:

• postupa protivno odredbama kojima se uređuje finansiranje troškova referendumske kampanje
• koriste sredstva suprotno nameni za koju su prikupljena
• ne otvori i/ili ne koristi poseban račun za finansiranje referendumske kampanje
• ne dostavi izveštaj o troškovima referendumske kampanje
• ne omogući Agenciji vršenje ovlašćenja
• ne imenuje ovlašćeno lice i/ili o tome ne obavesti Agenciju;
• ne obavesti Agenciju o promeni ovlašćenog lica.

Koje su sve moguće povrede prava glasanja?

• Ako se nekome onemogući pravo glasanja, protivzakonito ne upiše u spisak glasača, izbriše iz tog spiska ili se na drugi protivpravan način spreči ili omete da glasa.
• Ako neko silom ili pretnjom bude prinuđen kako da glasa.
• Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem
• Ako neko glasa umesto nekog drugog.
• Ako neko sastavlja netačne biračke spiskove.
• Ako neko sprečava održavanja glasanja
• AKo neko povredi tajnost glasanja
• Ako neko falsifikuje rezultate glasanja i uništava dokumenata o glasanju
• Ako neko neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka
• Ako se nasilnički ponaša i ugrožava sigurnosti

Kome mogu da se žalim ako vidim kupovinu glasova?

Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem, koje često nazivamo “kupovinom glasova”, je krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Prijava se može podneti nadležnom javnom tužilaštvu, a to je osnovno javno tužilaštvo na teritoriji na kojoj je ovo delo učinjeno. 

Nepravilnosti u kampanji, kao i kupovinu glasova možete prijaviti i Posmatračkoj misiji  Crte na sajtu https://crta.rs/prijavi-nepravilnost takođe možete poslati mejl na prijavi@crta.rs ili nam se obratiti putem telefonskog broja 063 591 585.

Koje su najčešće bitne povrede glasačkog prava na dan glasanja?

• Fizičko nasilje i pretnje biračima i članovima glasačkog odbora na, kao i u okolini glasačkog mesta
• Prekidanje glasanja, uništavanje ili krađa izbornog materijala
• Udaljavanje akreditovanog posmatrača sa biračkog mesta
• Onemogućavanje unošenja primedbi u zapisnik o radu glasačih odbora
• Nezakonito prisustvo trećih lica na glasačkom mestu 
• Snimanje dešavanja na glasačkom mestu
• Unapred popunjeni glasački listići
• Vođenje paralelne evidencije o identitetu glasača kroz beleženje ličnih podataka glasača
• Glasanje sa nevažećom dokumentacijom ili bez utvrđivanja identiteta glasača
• Omogućavanje glasanje onima koji nisu u biračkom spisku ili sprečavanje glasaju onma koji su upisani
• Povreda tajnosti glasanja –  ako članovi glasačkog odbora direktno gledaju kako glasači glasaju
• Unapred popunjeni glasački listići ili vođenje paralelne evidencije isped glasačkog mesta i sve što izgleda kao kupovina glasova, davanje novca, poklona oko glasačkog mesta
• Dovoženje birača na biračko mesto, ako izgleda kao da se dešava protiv volje birača

Kome se upućuju prigovori na tok glasanja?

Svaki građanin ima pravo da loklanoj izbornoj komisiji, koja se u slučaju predstoječeg referenduma zove potkomisija, podnese prigovor ako ga je glasački odbor neosnovano sprečio da glasa ili mu je na glasačkom mestu povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje, u roku od 48 sati od zatvaranja glasačkog mesta na kom je upisan u birački spisak.

Kako se žalim na odluku RIK-a ili nadležne potkomisije?

Protiv svakog rešenja Republičke izborne komisije ili nadležne potkomisije donetog po prigovoru može se izjaviti žalba Upravnom sudu. Ko smatra da postoji povreda prvo mora da podnese prigovor potkomisiji komisiji. Tek u slučaju da podnosilac prigovora želi da ospori odluku nadležne komisije donešenu po njegovom prigovoru, može izjaviti žalbu Upravnom sudu.

Izvor: crta.rs