Sve porodilje koje pre trudnoće nisu imale 18 meseci staža, a morale su da održavaju trudnoću, imaće pravo na veću naknadu tokom porodiljskog bolovanja. Njihova naknada će se obračunavati kao i ženama koje imaju 18 i više meseci staža. Takvu odluku je sredinom februara doneo Ustavni sud, a izmene se odnose na sve majke koje su dobile bebu u poslednjih šest godina. 

Ustavni sud je odlučio da je ovde u pitanju nepravedna diskriminacija prema delu porodilja, pa su od sredine februara mame koje održavaju trudnoću u ravnopravnom položaju sa ostalima. I to ne samo one koje su sada trudne, već i sve žene koje su ovim načinom obračuna naknade „zakinute“ tokom proteklih šest godina.

„Ova odluka se odnosi na sve one žene koje su od 1. jula 2018. godine imale obračun naknade tako da u njih nije ulazio period trudničkog odsustva i u buduće će se odnositi na sve one žene koje će se poroditi od 14. februara pa na dalje“ naglašava Tatajana Macura iz Udruženja „Mame su zakon“.

Porodilje koje su oštećene trebalo bi da se obrate istim onim organima gradova ili opština koji su prethodno odlučilivali o naknadi za porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta. Njima je potrebno podneti zahtev da se izvede obračun osnovice za isplatu naknade tako da ona obuhvati 18 meseci koji prethode otpočinjanju porodiljskog odsustva.

Šest meseci za obeštećenje

Zahtev za obeštećenje žene će moći da podnesu u roku od šest meseci od dana stupanja odluke Ustavnog suda na snagu, ali se i dalje čekaju propisi nadležnog ministarstva kojim će se ustanoviti detalji za dalje postupanje.

Gordana Aritonović, poreska savetnica, objašnjava da žene koje su se porodile u poslednjih 6 godina imaju pravo da traže obeštećenje.

„Ustavni sud je odlučio da se naknada za porodiljsko i negu deteta nije dobro računala za žene koje su pre porodiljskog bile na trudničkom bolovanju. Naime, za ove žene neto naknada je računata kao prosek primanja za poslednjih 18 meseci ali počev od meseca pre otpočnjanja trudničkog bolovanja. Sada se naknada računa kao prosek primanja za poslednjih 18 meseci, ali računajući i trudničko bolovanje“, objašnjava Aritonović.

Ovako bi to izgledalo u praksi

Ona je pojasnila na primeru:

„Žena je u radnom odnosu 12 meseci, prima platu od 100.000 dinara neto. Pre toga nigde nije bila zaposlena. Otišla je na trudničko bolovanje koje je trajalo 4 meseca i posle toga se porodila. Trudničko je primala isto 100.000 neto, jer se naknada zarade za vreme trudničkog računa kao prosek poslednjih 12 meseci. Naknada za porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta se računala tako što se primanja u poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu u kome je žena otišla na trudničko: 12 meseci rada x 100.000 dinara = 1.200.000 dinara / 18 meseci = 66.667 dinara mesečno“, objasnila je ona.

Nakon ove odluke Ustavnog suda primanja u poslednjih 18 meseci koja prethode mesecu u kome je žena otišla na porodiljsko izgledala bi ovako:

16 meseci (12 meseci rada + 4 meseca bolovanja) x 100.000 dinara = 1.600.000 dinara / 18 meseci = 88.889 dinara

Na ovom primeru mesečna razlika u primanju je 88.889 – 66.667 = 22.222 dinara.

Izvor: bizlife.rs