Stezanje u grlu, bol u plućima, curenje nosa – mogu da budu simptomi korone, mogu da znače prehladu ili grip, a mogu i da budu reakcija na vazduh koji svi dišemo ovih dana. I uopšte ne znači da su u tom slučaju manje opasni.
“Srpski gradovi su već danima u vrhu liste najzagađenijih na svetu, a ovakav kvalitet vazduha značajno umanjuje imunitet stanovništva i u kombinaciji sa koronavirusom može ozbiljno da utiče na kvalitet i dužinu njihovog života”, rekao je pulmolog Dejan Žujović gostujući nedavno u emisiji “Probudi se”. Prema njegovim rečima, uticaj zagađenog vazduha na imunitet čak i potpuno zdravih osoba je “kao da ste pušač, a nikada niste upalili cigaretu”.
U aktuelnoj situaciji, kad svet trese koronavirus, to je posebno značajno jer je studija s Harvarda registrovala vezu između zagađenog vazduha i smrtnosti od korone. Međutim, ne samo da udisanjem lošeg vazduha postajete podložniji koroni i nekim drugim bolestima, već vam se i bez nje mogu razviti neki zabrinjavajući simptomi.
Stalno čujemo upozorenja za hronične bolesnike, ali čak i zdravi ljudi mogu prepoznati kod sebe probleme izazvane lošim vazduhom, koji prvo udara na respiratorni sistem, kao iritacija disajnih puteva ili otežano disanje posebno tokom vežbanja ili aktivnosti na otvorenom.
U nastavku, udisanje zagađenog vazduha može da uzrokuje iritaciju očiju, nosa i grla, bol u grlu i kašalj koji vremenom postaje sve žešći, stezanje u grudima i kratak dah, a stručnjaci savetuju da se prati i eventualna pojava lupanja srca i neuobičajenog osećaja umora… Sve to mogu da budu i simptomi koronavirusa, a ako u vašem slučaju nisu – ni to nije baš utešno.
Nedavna studija sugeriše da nam spoljno zagađenje vazduha u proseku krade skoro tri godine života (2,9) – dvostruko više nego što su bile ranije procene da čini pušenje duvana, a Žujović je istakao da prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 16.000 ljudi godišnje u Srbiji umre od lošeg vazduha.
Možda treba napomenuti da zagađenost vazduha ne ugrožava samo pluća, već čitav organizam. Naime, čestice manje od 2.5 mikrometara su sposobne da prođu nos i grlo, da prodru duboko u pluća, a čak mogu ući i u krvotok. Istraživanja pokazuju da zagađenje vazduha povećava rizik od mnogih bolesti poput hronične opstruktivne plućne bolesti, astme, srčanog oboljenja, karcinoma, dijabetesa i mnogih drugih.
“Zdravstvene tegobe se mogu javiti u celoj populaciji, s tim što se kod osetljivih grupa mogu javiti ozbiljnije zdravstvene tegobe nego u populaciji zdravih osoba. Osetljive grupe su sledeće: stari, deca, osobe sa oboljenjima srca i pluća”.
Hronično izlaganje česticama zagađenja vazduha povećava i rizik od gojaznosti i metaboličkog sindroma, pokazala su istraživanja na koja se poziva vazduh.info. Međutim, naspram drugih rizika, to bi još moglo da bude i najmanji problem.
Izvor nova.rs
