Čak i niski nivoi pesticida deluju štetno na ljudski organizam redovnim konzumiranjem kontaminiranih namirnica.

Pesticidi su supstance hemijskog ili biološkog porekla koje se koriste u poljoprivredi za suzbijanje korova, insekata, raznih bolesti, grinja i drugih štetnih organizama koji bi mogli da naštete usevima.

Ostaci tih supstanci mogu da se nađu na namirnicama koje nalazimo na policama u radnjama i mogu loše da utiču na ljudsko zdravlje.

Pesticidima se obično tretira voće i povrće, ali pronalazimo ih i u mesu i mesnim proizvodima, žitaricama i u životinjskom mleku. Budući da postoji mnogo vrsta potencijalnih štetnika, postoji nekoliko vrsta pesticida.

– insekticidi – smanjuju uništavanje i kontaminaciju useva insektima i njihovim jajima
– herbicidi – poznati kao sredstva za uništavanje korova, herbicidi poboljšavaju prinose useva
– rodenticidi – važni za kontrolu uništavanja i kontaminacije useva štetočinama i bolestima koje prenose glodari
– fungicidi – vrsta pesticida posebno je važna za zaštitu useva i semena od gljivične truleži

Štetnost pesticida

Idealan pesticid uništio bi ciljnu štetočinu bez ikakvih negativnih efekta na ljude,  biljke, životinje i životnu sredinu. Međutim, pesticidi nisu savršeni, a njihova upotreba može da utiče na zdravlje.

Poslednji godišnji izveštaj EFSA-e o ostacima pesticida u hrani obuhvata više od 88.000 uzoraka hrane prikupljenih u Evropskoj uniji 2020., a analiza rezultata pokazuje da je 94,9 odsto uzoraka bilo unutar zakonski dopuštenih nivoa, što je dobra vest.

Ipak, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) svake godine beleži oko tri miliona trovanja prouzrokovanih pesticidima, a najviše u zemljama u razvoju.

Jedno istraživanje je pokazalo da je izloženost pesticidima povezana sa većim rizikom od razvoja Parkinsonove bolesti, dok je analiza čak sedam studija pokazala da pesticidi mogu da povećaju rizik za razvoj Alchajmerove bolesti.

Osim toga, pesticidi mogu da prouzrokuju i:

– alergije
– neke vrste karcinoma
– astmu
– probleme sa hormonima
– bolesti probavnog sistema
– bolesti reproduktivnog sistema

Neka istraživanja pokazuju da pesticidi imaju posebno štetan efekat na decu jer je njihovo telo još u razvoju. Zbog izloženosti pesticidima deca mogu da razviju poremećaj hiperaktivnosti, autizam, slabo pamćenje i lošije motoričke veštine.

Istraživanje neprofitne grupe „Environmental Working Group“ (EWG) iz SAD otkrila je da je najviše pesticida pronašla u sledećim namirnicama: jagode, spanać, kelj i zelje, nektarine, jabuke, grožđe, paprika, trešnje, breskve, kruške, celer i paradajz.

Najmanje količine pesticida pronađene su na avokadu, kukuruzu, ananasu, luku, papaji, grašku, šparglama, dinji, kiviju, pečurkama, mangu, lubenici i batatu.

Kako oprati voće i povrće od pesticida?

Većina pesticida zadržava se u kori, pa se svakako preporučuje d ase svako povrće i voće oljušti pre konzumiranja. Ako to nije opcija, onda koru obavezno operite običnom vodom, nikako deterdžentom za suđe.

Nivoi pesticida takođe se mogu smanjiti termičkom obradom hrane – kuvanjem, pečenjem, parenjem.

Lisnato povrće poput zelene salate perite temeljno, list po list, kako biste uklonili što više eventualnih pesticida i štetnih mikroba.

Sirće je korisno sredstvo za dezinfekciju i uklanjanje pesticida. Pomešajte sirće i vodu u odnosu 1:3 i u tu mešavinu potopite voće i povrće na nekoliko minuta, potom ga isperite toplom vodom.

Namirnice možete isprati i u mješavini tople vode i sode bikarbone, prirodnog sredstva za dezinfekciju i čišćenje koje će ukloniti deo pesticida.

Izvor: n1info.rs