Kako su užičke zgrade i pojedini delovi grada dobili svoje nazive?

Užice – “prestonica nesvrstanih”

Šta je zajedničko “Sivonji”, “Slatkom grehu”, “Konzervama” i “Belom dvoru”? Već pola veka deo su svakodnevnog govora stanovnika grada na Đetinji.

“Dobar dan, da li možete da me odvezete prvo do ‘Lepe Brene’, zatim do ‘Šarulje i teleta’ pa idemo do ‘Palestine'”, pita Sanja Dragićević Babić užičkog taksistu, koji, naravno, zna tačno kuda ona želi da ide.

Na mapi ne postoje, ali Užičani dobro znaju o čemu je reč. O višespratnicama koje su poznatije po nadimcima, nego po adresama.

Zoran, na primer, živi u “Konzervi”. Ne zna se ko je kumovao ovim zgradama, ali nadimci žive godinama.

“Užičani su, kad su potrošili sve nadimke na sebe, znači Ćebe, Brbljo, Žvalo, krenuli da imenuju zgrade po Užicu. ‘Šarulja i tele’ su došli posle ‘Sivonje’. Kao neko pridruženo društvo. A inače Užice je čekalo godinama da se napravi još jedna zgrada pored ‘Sivonje’, ne bi li dobila ime ‘Rudonja”, objašnjava pisac Dragan R. Filipović.

Čuveni “Sivonja” je u stvari Hotel “Zlatibor”, koji je ostao bez fasade, u prirodnom, takozvanom, natur-beton maniru, siv. Erama “peva” i najviša zgrada u centru grada – “Lepa Brena”. Zbog visine i lepote, nazvana je po estradnoj atrakciji osamdesetih godina.

Domišljatost Užičana ogleda se i u tome što su jedno naselje nazvali „Palestina“.

“Kad je napravljena brana u Vrutcima i kad je jedno selo popijeno u čaši vode, meštani su naseljeni na Pori i to celo naselje zove se ‘Palestina’, verujem da možete zaključiti zašto. Užičani su čuli da u Beogradu ima neki ‘Beli dvor’ i da se nalazi u Užičkoj ulici. I kad je napravljena jedna lepa zgrada na glavnoj ulici bela, za razliku od dotadašnjih sivih, nazvali smo je ‘Beli dvor u Užicu'”, dodaje Filipović.

Dok jedni žive u “Sevap sitiju”, zgradama izgrađenim iz Fonda solidarnosti, drugi godinama u građevini nazvanoj “Pogled na budućnost”, jer gleda ka groblju. Ima i onih koji se zapute u “Kulu”, ne bi li imali bolji pogled na “Četiri musketara”.

Grad na Đetinji pamti i epohu nesvrstanih. Tako i kultne kafane imaju nadimke kao što su „Kongo“, „Džakarta“, „Port Said“, a gotovo i svaki deo grada ima svog „Čombeta“, kako se zvao nekadašnji predsednik Konga.

Izvor:rts.rs

Podeli vest:

Facebook
Telegram
WhatsApp

📰 Ostale vesti

Komentari

0 0 PROTIV
Oceni artikal
1 Komentar
Matori komentari
Najnoviji Najviše lajkova
Odgovori u liniji
Vidi sve komentare
Mancini
11 meseci

Rođen sam u Užicu 1957 g. živeo u Sevojnu do 1972. Preselili se u Valjevo odakle su mi inače roditelji. Odlično se sećam nadimaka koja su spomenuta u članku. Mislim da nijedan grad ni kraj nije tako darovito, ali i direktno davao nadimke. Čak se sećam tih ljudi čiji su nadimci: Brbljo, Žvala, Ništak… Bila su to prelepa vremena. Do skora sam dolazio, barem 5-6 puta u Užice i na Belu Zemlju gde su moji pok. roditelji imali vikendicu.

📰 Slične vesti