Zaprati nas #uziceonline

Vesti

Užička brza hrana

Omiljeni specijaliteti “na brzaka” Užičana kroz generacije

FacebookWhatsAppViberEmail

Objavljeno

Fotografija: uzice.online

“Ovde bi i McDonald’s propao”. Česta izreka Užičana ali i najverovatnije tačna. Jer ko bi pored sveže komplet lepinje i vrućeg bureka izabrao neki “Big Mac”, gde ne zna šta “ide” u njega ali i uz njega. Šta ide u komplet lepinju znaju i mala deca a i šta ide uz nju – jogurt.

Nema dileme šta će prosečni Užičanin jesti posle “grada” ili pet minuta pred početak jutarnje smene. Naravno, odgovor je komplet lepinja, ali mesto gde će je jesti je sasvim druga priča. Šuljaga, Kole, Cole, Blue Moon… su samo neki od odgovora ali mi nećemo ulaziti u dublju raspravu ko ima najbolju lepinju, jer ipak o ukusima se ne raspravlja.

Ipak najstariju istoriju, kao brze hrane, u našem gradu ima burek koji se prodavao na uglovima užičkih ulica još u vreme turske vlasti. Prosečan prodavac bureka bi bio neukusno obučen i naravno masan, jedna od neizbežnih posledica bavljenja ovom profesijom. On bi na uglu ulice držao tepsiju bureka, a ispod tepsije bi mu se nalazilo uzano furunče, u kome bi bilo nešto prigušenog žara, kako bi burek uvek bio topao. Naravno uz burek bi u ponudi bi uvek bila i gibanica.



Još jedan oblik brze hrane u Užicu koji nosi svoje korene iz 19. veka ali danas nije toliko popularan jeste pečenje sa panja. Naime, vlasnici pečenjare bi ispred svojih radnja, najčešće sa panja, prodavali jagnjeće i praseće pečenje prolaznicima.

Preteče “fast – food” kioska su sigurno bile ćevabdžinice, koje su radile u sklopu kafana i restorana a gde su sa “šaltera” prolaznici mogli da kupe ćevape pre nego što nastave sa svojim obavezama.

Specifično za naš kraj bili su i ulični prodavci mesnih proizvoda, pre svega užičke pršute a i drugih vrsta kobasica.

Posle Prvog Svetskog rata u Užicu najpopularnija brza hrana bili su ćevapčići, i retko koja od 120 kafana (koliko ih je poslovalo u međuratnom periodu u Užicu) nije imala užičke ćevapčiće na meniju. Taj trend se nastavio i posle Drugog svetskog rata sve do devedesetih godina.

Da li je finansijska situacija devedesetih ili nešto drugo dovelo do uspona komplet lepinje kao “brze hrane” broj jedan u Užicu i sklanjanje ćevapčića sa trona, nikada nećemo znati. Ono što je činjenica jeste da je komplet lepinja postala simbol, a i brend, ovog kraja i nešto “svoje” na šta su Užičani veoma ponosni.

Izvor: uzice.online

REKLAMA
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Popularne

FacebookWhatsAppViberEmail