Zagađenost vazduha prošle zime izazvala je veliku zabrinutost građana. Slike sa aplikacija poput AirVisuala koje pokazuju da je vazduh u gradovima Srbije veoma zagađen i opasan po zdravlje masovno su deljene putem društvenih mreža, a tema kvaliteta vazduha u Srbiji je, sa mnogo godina zakašnjenja, konačno dospela u centar pažnje javnosti, piše portal Klima101.

Prethodne nedelje je Agencija za zaštitu životne sredine objavila svoj Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2019. godinu, koji daje detaljan prikaz svega što su zabeležile zvanične merne stanice tokom prošle godine.

Zašto je kvalitet vazduha važan?

Pre detaljnije analize izveštaja, nije loše podsetiti se zbog čega je zagađenje vazduha važna tema i šta su glavni parametri koji nam ukazuju kakav je vazduh koji udišemo.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od posledica spoljašnjeg zagađenja vazduha godišnje se beleži 4,2 miliona prevremenih smrti na svetskom nivou. Istraživanje iste institucije pokazalo je da u Srbiji preko 6500 ljudi svake godine umre usled zagađenja vazduha.

Najveću štetu zdravlju čini čestično zagađenje, koje pratimo tako što merimo koncentraciju sitnih PM10 i PM2,5 čestica u vazduhu.

Broj pored skraćenice PM označava veličinu čestice: PM10 je 10 mikrometara ili manje, PM2,5 je 2,5 mikrometara ili manje. Zbog toga što su ovoliko sitne, kada se udahnu, ove čestice kroz plućne alveole dospevaju direktno u naš krvotok i izazivaju štetu plućima i srcu, a mogu dovesti i do malignih oboljenja.

Pored čestičnog zagađenja problem pravi i zagađenje određenim gasovima od kojih su najvažniji sumporovi i azotovi oksidi.

Šta kažu zvanični podaci Agencije za zaštitu životne sredine?

Izveštaj pokazuje da je tokom 2019. u gotovo svim većim gradskim sredinama zabeleženo prekomerno čestično zagađenje vazduha, odnosno da su prekoračene dozvoljene godišnje granične vrednosti.

Kvalitet vazduha je ocenjen najgorom trećom kategorijom u najvećim gradovima u Srbiji poput Beograda, Novog Sada, Niša, Subotice, Valjeva, Užica, Kraljeva, Smedereva, Zaječara, Bora i Pančeva.

Najviše dana sa prekomernim zagađenjem vazduha PM10 česticama zabeleženo je na mernoj stanici na Novom Beogradu, čak 169, dok su prosečno najviše koncentracije ovih zagađujućih materija detektovane u Valjevu i Užicu, gde je u pojedinim danima zagađenje bilo čak šest puta veće od dozvoljenih vrednosti.

Pored čestičnog zagađenja, koje je glavni zagađivač u gradovima u Srbiji, u Boru je registrovano i veliko zagađenje sumpor-dioksidom.

U najnovijem izveštaju primetno je i znatno unapređeno merenje kvaliteta vazduha. Nakon što je 2017. svega 22 odsto mernih instrumenata obezbedilo dovoljnu raspoloživost podataka, prošle godine je 85 % od svih mernih instrumenata ispunilo neophodne uslove kvaliteta monitoringa.

Ovo je vrlo važno jer su podaci o stanju na terenu neophodni kako bi se mogle sprovesti mere koje će doprineti rešavanju problema zagađenosti vazduha.

Vazduh je čist samo tamo gde ne postoji merenje

Iako izveštaj pravi prilično sumornu sliku kvaliteta vazduha u najvećim gradskim sredinama u Srbiji, velika količina zagađenja i dalje ostaje nezabeležena.

Kako Aleksandar Macura, programski direktor RES fondacije ističe: “Mislim da je ovim izveštajem u potpunosti potvrđeno da je vazduh u Srbiji čist tamo gde se ne meri čestično zagađenje najmanjim česticama”.

To znači da grafički prikaz iz izveštaja koji pokazuje da je u većem delu Srbije vazduh najvišeg kvaliteta ne oslikava realno stanje.

“Nažalost, mapa kojom se prikazuje stanje kvaliteta vazduha, a koja se nalazi na početku Izveštaja i dalje zbunjuje neinformisane čitaoce i priređivače naslova na sajtu Javnog servisa”, rekao je Macura, i dodao da nije dobro što su na mapi zelenom bojom prikazani gradovi koji se, u stvari, crne od zagađenja.

“Tamo žive ljudi koji udišu loš vazduh. Tamo ljudi umiru zato što udišu loš vazduh”, naglašava Macura.

Upitna učinkovitost donetih mera

Nakon što je u januaru 2020. zabrinutost građana zagađenjem vazduha dostigla vrhunac, Vlada je formirala Radnu grupu za zaštitu vazduha u Srbiji, koja je kao rešenje problema, pre svega, najavila mere subvencionisanja kupovine električnih i hibridnih automobila i autobusa.

Aleksandar Macura ističe da ove mere neće dovoljno doprineti poboljšanju kvaliteta vazduha u Srbiji.

“Saobraćaj je najverovatnije glavni uzrok prekomerne koncentracije azotnih oksida koja je na jednoj stanici u Srbiji bila preko dozvoljene granice. Saobraćaj nije ni približno glavni uzročnik čestičnog zagađenja koje prouzrokuje najveći broj izgubljenih godina života građana i građanki Srbije”, kaže.

Karantin i mere prevencije u borbi protiv kovida-19 koje su dovele do velikog ograničenja saobraćaja potvrdili su ovu tezu. Prema podacima koje je prikupila RES fondacija u periodu od 17. marta do 12. aprila 2020, zabeleženo je veće zagađenje PM2,5 česticama u odnosu na isti period u 2019. godini.

“Mi smo, čini mi se, među prvima u svetu objavili takva poređenja, a evo, nedavno je i tim istraživača sa jednog univerziteta u Škotskoj utvrdio da u prvih mesec dana zatvaranja zbog epidemije, uprkos smanjenju obima saobraćaja za 65 odsto, koncentracija čestica nije bila manja nego u prethodne tri godine”, kazao je Macura.

“Subvencije za hibridna i električna vozila možda imaju smisla kao mera neke javne politike. Kao mera javne politike zaštite vazduha, čini se, prema svemu što znamo, da ona nije na listi ni među prvih nekoliko stotina mera po odnosu uloženog novca i smanjenog zagađenja”, zaključio je programski direktor RES fondacije.

Šta možemo da uradimo?

Macura smatra da je svest o zagađenosti vazduha i njegovim posledicama po zdravlje dovoljno porasla i da je sada vreme da domaći i međunarodni akteri usmere sredstva za rešavanje ovog problema, a kao prvi korak vidi pomoć najsiromašnijem delu stanovništva.

“Nema nikakve sumnje da je smanjenje zagađenja uz istovremeno povećanje energetske efikasnosti i komfora u domaćinstvima koja to sebi ne mogu da priušte prva takva mera”, naveo je.

U izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine se navodi da čestično zagađenje predominantno dolazi iz malih toplana i individualnih ložišta.

Aleksandar Macura ističe da se najsiromašnija domaćinstva u Srbiji greju na čvrsta goriva sumnjivog kvaliteta koristeći zastarele i nekvalitetne uređaje, ali da odgovarajuća pomoć izostaje sve ove godine.

“Dvesta hiljada domaćinstava i stotine hiljada njihovih komšija čekaju odgovorne iz lokalnih samouprava, Vlade, UN-a, Svetske banke, EU i druge da ih primete i da pomažući njima pomognu svima nama”, kaže Macura, i dodaje da se neki novac već sada izdvaja u te svrhe, ali da javnosti još nisu poznati svi detalji.

“Već tri meseca čekamo da nam Ministarstvo energetike dostavi jedan Eksel fajl o sprovođenju Uredbe o energetski ugroženom kupcu kako bismo pomogli svima uključenima da se unapredi trošenje našeg novca sagledavajući i aspekt zagađenja. Nadam se da ćemo te javne podatke uskoro dobiti. Možemo mnogo da pomognemo”, rekao je on.

Pored toga, Macura naglašava da je važno i poštovanje propisa i sprovođenje zakona koje trenutno krše određeni državni i privatni operateri, kao i da se moraju usvojiti najsavremeniji standardi za sve uređaje koji proizvode zagađenje.

Prema njegovim rečima sva pravna ili fizička lica koja koriste uređaje koji proizvode zagađenje moraju biti u razumnom roku podstaknuta, a zatim i primorana da te uređaje, bilo da je to automobil ili da je to šporet, upodobe sa najsavremenijim standardima koje treba usvojiti u razumnom, ali najkraćem mogućem roku.

“Zagađenje se može smanjiti, potrebne su investicije i nema razloga da se ne dogode. Novac poreskih obveznika se mora investirati u skladu sa najboljim mogućim saznanjima”, zaključuje Macura.

Odakle dolazi najviše zagađenja?

Kao što je već pomenuto, u Izveštaju su male toplane i individualna ložišta identifikovani kao glavni zagađivači PM10 i PM2,5 česticama, dok je udeo termoelektrana i velikih toplana gotovo zanemarljiv. Međutim, profesor Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta ističe da podaci navedeni u izveštaju ne daju kompletnu sliku.

“Podaci o izvorima zagađenja samo su pola priče o razumevanju ko i koliko doprinosi zagađenju vazduha. Naime, to što je 57 odsto PM10 i 77 odsto PM2,5 emitovanih čestica ‘izašlo’ iz malih ložišta koja su dominantno grejanje i kuvanje u domaćinstvima, ne znači i da će isti procenat PM čestica koje su izmerene na stanicama biti iz ovih izvora”, kaže.

Kada govorimo o PM česticama, razlikuju se primarne i sekundarne PM čestice. Primarne čestice su u atmosferu emitovane kao takve, dok sekundarne nastaju od gasova.

Za to je zaslužan proces partikulacije kojim emitovani gasovi, pre svega sumporovi i azotovi oksidi, prolaze kroz fizičku i hemijsku transformaciju i od njih nastaju takozvane sekundarne PM čestice.

Profesor Đurđević navodi da: “ukratko, ono što iz odžaka ili auspuha izađe kao gas, ne znači da će na mernoj stanici biti i izmereno kao gas, jedan deo toga će se pretvoriti u česticu i biće izmereno kao čestica. Ono što vidimo u prikazu izvora zagađenja u ovom izveštaju su samo primarne čestice, odnosno one koje su emitovane kao čestice”.

“Nažalost, kod nas i dalje ne postoje dovoljno dobre analize da bi smo mogli da kažemo koliko je izmerenih PM čestica primarno, a koliko sekundarno. Međutim, na osnovu podataka iz zemalja koje su se ozbiljnije bavile ovim problemom, možemo saznati da pri povoljnim vremenskim uslovima (slab vetar, velika vlažnost vazduha, temperaturna inverzija…) udeo sekundarnih čestica u ukupnoj vrednosti izmerenog čestičnog zagađenja može biti od 40 do 70 odsto, pa i više”, dodaje Đurđević.

Kako su u Srbiji glavni emiteri zagađujućih gasova termoelektrane, Đurđević ističe da ih ne bi trebalo u potpunosti otpisati sa liste značajnih kontributora čestičnom zagađenju i dodaje da su u danima najvećeg izmerenog zagađenja vremenski uslovi često pogodovaliu stvaranju sekundarnih PM čestica.

“Ovakva situacija upravo treba da bude poziv da se kod nas urade ozbiljnije analize koje bi se bavile transportom i transformacijom zagađenja, čime bi se ovakve nedoumice donekle otklonile”, zaključuje Đurđević.

Šta donosi budućnost?

Građani Srbije su prošle godine konačno počeli da zahtevaju da dišu čist vazduh.

Rešenje za ovaj problem postoji i mnoge države u svetu već su uspešno sprovele mere koje su omogućile da se kvalitet vazduha znatno popravi, a benefiti poboljšavanja kvaliteta života, smanjenja bolničkih troškova i izgubljenih radnih sati zbog bolesti nadmašuju neophodne investicije.

U poslednje dve godine merenje kvaliteta vazduha u Srbiji je znatno unapređeno. Sada, kada sa većom pouzdanošću znamo odakle zagađenje dolazi, preostaje da se donesu konkretne mere poput subvencionisanja kupovine kvalitetnog grejnog goriva i novih kotlova i šporeta za najsiromašnije građane i postrojenja za odsumporavanje u velikim termoelektranama.

Vreme je ovde od ključne važnosti, jer svaka godina koja prođe dodatno narušava zdravlje našeg stanovništva.

Izvor: klima101.rs