Katastrofalni trend “uspešno” nastavljamo i ove godine, već u julu u Srbiji ima 22.000 stanovnika manje nego u na početku godine. Sve smo stariji, mladi i sredovečni odlaze a beba je rođeno 352 manje nego i isto vreme lani.
Od januara do juna ove godine rodilo se u “majčici Srbiji” 29.314 beba, što je za 352 (1,2%) manje nego i isto vreme prošle godine. I tu se, uz iseljavanje, “krije” glavni razlog što je Srba iz godine u godinu sve manje, i to ne u zanemarljivom broju.
Naime, iako je Srbija među najstarijim populacijama u Evropi, mortalitet nije njen glavni problem. Jer, u prvih šest meseci ove godine umrlo je 51.569 stanovnika, što je manje nego prošle godine u istom periodu za 1,4%.
Demograf Vladimir Nikitović kaže da su ovi podaci sa pomeranjima od jedna odsto na nivou statističke greške i da ne menjaju trendove. A trendovi su prilično crni jer Srbija svake godine izgubi po “jedan Novi Bečej”, iliti oko 37.000 stanovnika.
NEDOPUSTIVA SMRTNOST SREDOVEČNIH
Ono što treba da nas posebno zabrinjava je smrtnost sredovečnih i starijih građana, koja je “nedopustivo velika”. “To su jako loši pokazatelji, i tu smo na dnu u Evropi. Imamo malo zdravih godina građana i to se mora popraviti boljom primarnom zdravstvenom zaštitom i razvojem društva, kaže Nikitović.
“Imamo stabilna trend, bez pogoršanja u poslednjih desetak godina, a da bismo zastavili pad i dostigli stopu rađanja kakvu imaju skandinavske zemlje ili Velika Britanija, po dvoje dece na majku, treba nam 20 godina. A i tada bi pozitivne posledice osetili tek naknadno, pa bi nam prebalo tri decenije da bismo imali broj rođenih od pre 10 godina”, rekao je Nikitović.
On ističe da je potrebno da se isprati cela jedna generacija, u periodu 20 godina, da bi se videlo da li neke političke odluke i akcije na povećanju nataliteta daju efekta.
A u međuvremenu, na ljude deluju i globalni događaji – ratovi, pandemije…
“Teško je predvideti kako će ljudi reagovati i na ovu pandemiju,. Ako se produži na šest meseci, verovatno će doći do odlaganja odluka o rađanju, Isto tako , može se očekivati i kompenzacioni porast nakon prestanka epidemije, možda nova bejbi-bum generacija kao posle velikih ratova”, kaže Nikitović. Prema rečima demografa Danice Šantić, u Srbiji trenutno živi manje od sedam miliona stanovnika. To je prvi put zaviše od pola veka da je broj pao ispod te cifre.
U 2019. godini je rođeno 64.399 beba a umrlo je 101.458 građana. Prosečna starost je 43 godine a prosečan broj dece ispod 1,5 po bračnom paru. A potrebno je više od 2 deteta (statistički 2,1) da bi se održala prosta reprodukcija, tj, da bi nas ostalo koliko i sada.
Od 1992 godine, od kada ima negativan priraštaj, Srbija je izgubila 600.000 stanovinka.
Izvor: mondo.rs
