Zabrana pušenja na javnim mestima

Svetski dan bez duvanskog dima u Srbiji se obeležava sa poražavajućom statistikom. Puši trećina stanovništva, a od bolesti koje su posledica udisanja duvanskog dima godišnje umre više od 15.000 ljudi. Ministarstvo zdravlja priprema izmene zakona kojim će se regulisati upotreba duvanskih proizvoda i potpuna zabrana duvanskog dima u zatvorenom prostoru.

Skoro dve trećine dece izloženo je duvanskom dimu u svojim kućama.

Često se pokreće astma kod takve dece, a u odraslom dobu imaju veoma veliki rizik, čak i ako su nepušači, da umru od hronične opstruktivne bolesti pluća.

Ika Pešić – klinika za pulmologiju KCS

Od raka pluća godišnje umre 5.000 stanovnika Srbije. Duvan je i jedan od glavnih uzroka za nastanak koronarne bolesti, moždanog udara i bolesti perifernih krvnih sudova.

Osamdeset odsto naših bolesnika su bivši ili sadašnji pušači. Postoje mladi ljudi u tridesetim godinama koji doživljavaju infarkt miokarda, šlog, mnogo je onih koji imaju promene na stopalima, gangrene koje zahtevaju amputacije i onesposobljavanje.

Petar Popov – vaskularni hirurg

I kod nepušača duvanski dim povećava rizik od raka pluća i kardiovaskularnih bolesti.

Srbija gubi oko dva odsto BDP-a godišnje zbog posledica pušenja. Nije to samo zbog troškova lečenja već i zbog troškova koji nastaju u privredi.

Marijan Ivanuša – direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije

Pušenje u radnom prostoru zabranjeno je 2010. godine, a do kraja ove godine očekuje se izmena Zakona.

Promena će biti u smislu da se uvede potpuna zabrana duvana u zatvorenom prostoru.

Vesna Knjeginjić – pomoćnik ministra

Pušenje je jedan od glavnih uzroka hroničnih nezaraznih bolesti koje se mogu sprečiti. To se i pokazalo u zemljama koje su prve zabranile pušenje u zatvorenom prostoru.

Oni su u roku 25 godina za 20 odsto smanjili broj malignih oboljenja. Njihovo objašnjenje je da je to zbog drastičnih mera u kontroli duvana.

Sremena Krstev – Republička stručna komisija za kontrolu duvana

U svetu duvan ubija sedam miliona ljudi godišnje. Državne kase imaju velike prihode od akciza na duvanske proizvode, ali su, po računici SZO, troškovi lečenja i bolovanja četiri puta veći.

Izvor: rts.rs