Ulicama širom Srbije odzvanjaju psovke, vikanje, pretnje “Što prelaziš ulicu van pešačkog prelaza? Nemoj da ti izađem iz kola”, kao i stalno gunđanje pešaka “Sad ja treba da hodam najmanje 500 metara jer nigde nema zebre”.

Veliki broj ljutih vozača, kao i onih bez prevoznog sredstva, ne zna da ljudi imaju pravo da pređu ulicu van pešačkog prelaz. To se odnosi i na magistralne puteve!

Mnogim vozačima se digne kosa na glavi kad vide pešaka koji planira da pređe ulicu tamo gde nije obeleženo. A, kad vide one koji njom hodaju, pobesne. Nebrojano puta se desi da izgovore najneprijatnije reči koje postoje. Neretko se dogodi i da fizički napadnu pešaka.

Ne znaju da pešak prelazi tamo gde mu je dozvoljeno, bez obzira na to što nije obeleženo.

PEŠAK SME DA PREĐE ULICU VAN PEŠAČKOG PRELAZA

– Ukoliko je razdaljina između dva pešačka prelaza veća od 100 metara pešak ne mora da ga koristi. Znači, dozvoljeno je prelaženje kolovoza van pešačkog prelaza na onim mestima gde su pešački prelazi udaljeni najmanje 100 metara – objasnio je za Telegraf.rs Milan Vujanić prof. dr redovni profesor Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Posebno iznenađuje što pešak sme da prelazi ulicu van pešačkog prelaza na bilo kom putu.

– Pešak sme da prelazi i magistralni put van zebre. Oni jedino ne smeju da budu na auto-putu – dodao je prof. dr Vujanić.

Samo na jedan način pešak sme da bude na putu van pešačkog prelaza.

– Prvo mora da se uveri da nema vozila, a ukoliko ga ima, mora da ga propusti. Vozač u takvim situacijama nije u obavezi da propusti pešaka – izjavio je za Telegraf.rs, Damir Okanović direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.

“Nesporazum” između pešaka i vozača nastao je zbog toga što “obe strane” ne poznaju propise. To može da dovede, kao što i jeste, do katastrofalnih posledica. Iz tog razloga svakako da je bolje da na ulicama širom Srbije, kao i na putevima, ima što više pešačkih prelaza.

Poznavanje i poštovanje saobraćajnih propisa sprečava tragediju na putevima.

Izvor: uzice online/telegraf.rs