Velike količine vune u Srbiji, dobijene šišanjem ovaca, ostanu uglavnom neiskorišćene – runo ovaca se ne prerađuje, još manje izvozi i najčešće bude spaljeno. Često se dešava da i po nekoliko tona vune završi na deponiji ili u nekoj jami. Zašto je to tako i da li vuna može da vrati nekadašnju slavu, da li žene preduzetnice mogu da joj udahnu novi život pokušali su da odgonetnu učesnici trećeg Evropskog, a prvog srpskog dana vune, koji je održan na Zlatiboru.

Izvor: rec media/uzice online