Tokom svoje skoro hiljadu godina duge istorije uspona i padova srpska zajednica je negovala, a mnoge običaje i zadržala, kao uspomenu na svoju burnu prošlost i kulturno nasleđe Slovena. Iz toga nasleđa, izdvajaju se pojedini vrlo interesantni srpski običaji, koji strancima mogu delovati čudno.

Puškom na jabuku

Kao dokaz svoje sposobnosti, ali i vrednosti da brani kuću i ženu, tast pred budućeg zeta postavlja izazov da sa najvišeg drveta u dvorištu puškom skine jabuku. Tek ako u toj nameri uspe, mladoženja može da vodi mladu.

Kupovina mlade

Mladoženja ulazi u kuću i novcem (ranije dukatima) otkupljuje mladu od rodbine, koja se pritom cenka i podiže cenu. Koliko je običaj bio poštovan i zastupljen, govori i to što su ponekad svote iznuđenog novca bile basnoslovne.

Knez Aleksandar Karađorđević 1846. izdao naredbu koja je glasila: “Iskanje i davanje novca i zlata za devojku ukida se kao običaj protivan dostojanstvu čovečije…” Time je ovaj običaj ukinut, a danas su od njega ostale samo šale u vidu simboličnog otkupa mlade.

Bacanje sita na krov

Kada mladenci nakon venčanja dođu u svoj novi dom, mlada od svekrve uzima sito u kom se nalaze jabuka i nešto žitarica. Jabuku baca sebi iza leđa – za sreću, a sito sa žitaricama (za plodnost) na krov kuće. Ukoliko se sito zadrži na krovu, smatra se da će i mlada da se zadržati u kući.

Cepanje očeve košulje kad se rodi dete

Običaji srpskog naroda vezani za rođenje deteta imaju korene duboko u paganskoj, slovenskoj praksi i obično se prenose s kolena na koleno, kroz generacije i bespogovorno se poštuju. Mnogi običaji su evoluirali, ali su svakako zadržali prvobitno značenje.

Tako postoji verovanje po kom treba cepati majicu muškarcu kada mu se rodi dete, kao i da to treba da čine samo drugi muškarci jer tako donose sreću jedan drugome – da i oni postanu očevi. Smatra se da će onaj koji zadrži komad pocepane tkanine dobiti dete istog pola kao i otac kome je košulja pocepana.

Babine

Babine su period u prvih 40 dana detetovog života, kada je najpodložnije dobrim uticajima i željama babica i kumova. Za ovaj običaj vezani su mnogi, dodatni, najčešće magijski obredi, kao i darovi kojima se nešto namenjuje majci i bebi, a od mnogih su se do dana današnjeg zadržali sledeći:

* Nošenje kuvane/pečene piletine (obavezno sa glavom) – kako dete kroz život ne bi jurilo “kao bez glave”. Zna se da nikako ne bi trebalo nositi ribu jer ona ne govori, pa da dete ne bi ćutalo “kao riba”.

* Pita sa sirom (ili jabukama) – kako bi dete uvek bilo popularno i voljeno kod suprotnog pola. Pita od jabuka je alternativa sirnici u danima posta.

* Okrugla torta ili kolač – da detetu narav i život ne budu “na ćošak”.

* Pogača – pogaču priprema neko od najbližih (majka, sestra, svekrva) i obično se lomi sa decom ili sa nekim ko nije u braku. Ako pogaču prvi zagrize dečak, smatra se da će drugo dete biti muško, i obrnutno. Zagriženi komad pogače bi trebalo da se čuva u kolevci barem 40 dana.

* Novac – bebama se u prvu posetu, pored kapice, benkice i čarapica nosi i novac. Prema verovanju, daje se za sreću i zdravlje, ali ga pri davanju treba nameniti. Tako se često čuju stvari poput – da kupiš knjigu, olovku, čokoladu…

Izvlačenje ušiju za rođendan

U našoj kulturi čupanje ušiju za rođendan je izliv želja naših bližnjih da porastemo veliki, ali i jedina stvar koja slavljeniku pokvari celodnevnu rođendansku euforiju. Čim ustanemo iz kreveta, uhvate nas roditelji, posle u školi prvo učiteljica, a onda i svi drugari iz odeljenja, kojima se kasnije podele bombone.

Kada se vratimo kući, na izvlačenje ušiju se obično izređa i cela familija i komšije. Kako obično svi u familiji imaju nekog teču visokog do plafona sa ogromnim šakama – jednostavno znamo da će nas u svojim “željama” podići do plafona.

Glavni gost na slavi – u čelo stola

Običaji u Srbiji vezani za poštovanje crkve i hrišćanskih običaja veoma su rasprostranjeni i igraju veliku ulogu u životu svakog verujućeg Srbina. Glavna obeležja proslavljanja krsne slave, tj. porodinog sveca zaštitnika su vino, žito, slavski kolač i sveća. Pored toga, običaji u Srbiji nalažu da, po dolasku na slavu, domaćin treba srdačno da dočeka gosta već na ulaznim vratima, dok se domaćica priprema da pred njega iznese posluženje. A novog gosta ili istaknutijeg člana porodice domaćin obično stavi da sedi na čelu stola, što je velika čast. Na čelo stola se obično postavlja najstariji član porodice, kum ili zet, ali ni prilika za ukazivanje počasti stranom gostu nikada ne bude propuštena.

Prosipanje vode za sreću

Ovaj običaj obično upražnjavaju bake i ostali stariji članovi uže i šire rodbine. Prvo počne sa polaskom u prvi razred, pa samostalnim odlaženjem u školu, pa za polazak na fakultet, na ispit, na razgovor za posao…

Veruje se da se tim činom teraju moguće prepreke i da nakon prosipanja vode sve ide glatko.

Samo, postoji jedna caka – ukoliko se nakon prosipanja vode okrenete i pogledate za sobom, ritual gubi smisao i povoljno dejstvo.

U goste samo neparan broj cvetova

Poznato je da se za odlazak na svadbu, ali i bilo koju drugu proslavu, u Srbiji dobro pazi koji je broj cvetova u buketu. Odneti paran broj cvetova smatra se nekulturnim jer se paran broj cvetova (ili bilo kojih predmeta) vezuje za takozvanu podelu, tj. darove na sahranama. Takođe, boja cveća nikako ne bi trebalo da bude žuta ili narandžasta jer su to boje za koje se veruje da podstiču ljubomoru.

Izvor: nova.rs